“Проблем је јер смо погрешили циљ, кад погрешите циљ, нисам сигурна да можете стићи тамо где желите. Ваљда водимо децу у школу да нешто науче, не да покажу хаљину или јакну
Школске униформе мењају циљ образовања, и померају га са моде на учење, омогућавају да деца буду једнака и да на улици буду препознати као део школског образовног система, сматра психолошкиња Лидија Мирковић.
Прије два дана објављена је информација да ће сви ученици подгоричке Основне школе „Саво Пејановић” од септембра носити памучне мајице са натписом ЈУ ОШ “Саво Пејановић”, Подгорица.
Многе ће, ови школарци вратити у давна времена, и по некима, у најлепше године.
“Униформе су у школи су обезбеђивале две ствари: да сви будемо једнаки у школском систему и да на улици будемо препознати као део школског образовног система. Тако смо ми у униформама на улици били поносни јер смо део образовног система, за разлику од оних који то нису. Значи акценат је био на образовању”, објаснила је Мирковић за Кодеx.
Чувене тегет кецеље касније су превазиђене, а са њима и систем образовања. Учење и образовање уопште више нису први, у учионице и вртиће дошла је мода. Доказ томе, по Мирковић, је и питање које данас постављамо: Унифоме да или не?
“Зашто се нико не пита зашто полицајци носе униформе, медицинске сестре, ватрогасци? Зато што је прихваћено да људи обучени у такву гардеробу пружају одређену услугу и на тај начин буду препознатљиви“, објашњава Мирковић.
Превазилажењем униформи деци се мења циљ, битно је облачење, а не учење.
“Приоритет се ставља на облачење. Вредносни ситем се изврће. Сада ми нисмо поносни што смо ђаци , сада смо поносни јер смо маркирани,” додаје Мирковић.
Дугогодишња психолошкиња сматра да децу треба вратити правом циљу. Данас родитељи у најранијем детињству облачењем деци дају статус.
“Требало би радити школе родитељства са младим родитељима. Када схватите који је циљ онда нећете погрешити. Када родитељи схвате да са лаковане ципеле сметају детету да се игра у песку, а велика шнала на глави да трчи биће боље. Ако поведете дете у парк да се игра са песком наравно да ће се испрљати, не водите га да гледа другу децу како се играју“, јасна је Мирковић.
Према њеним речима, свако место има циљану активност. Песак је за игру али ће се дете испрљати, море је за купање, школа за учење. Не морамо свуда бити најбоље обучени.
“Проблем је јер смо погрешили циљ, кад погрешите циљ, нисам сигурна да можете стићи тамо где желите. Ваљда водимо децу у школу да нешто науче, не да покажу хаљину или јакну”, каже Мирковић.
Извор: Roditelji