Већ смо се дотакли теме дојења у Србији које је опало на поражавајућих 13,7 одсто, док је у Скандинавским земљама то и преко 90 одсто. Управо у тим земљама, нпр у Шведској, потпуно је нормално да бебе бораве напољу на врло ниским температурама, па чак ћете видети да бебе остају добро „спаковане“ у колицима да дремају напољу испред кафића док родитељи унутра или напољу с њима седе и испијају топле напитке.
Такву слику нећете затећи у Србији јер делује као да се сви плашимо хладноће и природних услова који стижу са различитим годишњим добом. Наши родитељи ће радије увести бебу у загушљиву просторију како би попили кафу него што би седели напољу на зими. Штетност просторије у којој се пуши је далеко већа за бебу него хладноћа, која сама по себи не може да разболи ваше дете, уколико је адекватно обучено.
Уколико се дете смрзне напољу јер није добро обучено, то доводи до ослабљења имунитета који је тада подложнији вирусним и бактеријским инфекцијама.
Како дође хладно време сведоци смо да су паркови по Београду пусти, док су тржни центри и играонице пуни деце. Родитељи као да нису свесни да је опасност од разбољевања управо већа у овим затвореним просторијама са пуно људи.
Како бисмо стали на пут веровању да зими не треба да излазимо на свеж ваздух са децом разоварали смо са проф. Др. Бранимиром Несторовићем, пулмологом на Унверзитетској клиници „Тиршова“ који је за Супер жену открио неколико стручних савета.
Да ли бебе могу да се разболе од хладноће?
Када дође хладно време, учесталост респираторних инфекција заиста порасте (како свако зна). Али, није у питању сам пад температуре. Једна велика 2002 метаанализа (пажљив преглед медицинске литературе) на ову тему је закључио да само расхлађивање не повећава ризик од прехладе. Изгледа да је значајнија брзина којом дође до промене температуре. Ако температура брзо падне, при изласку напоље доћи ће до скупљања крвних судова на слузокожама дисајних органа, што их чини подложнијим инфекцији. Сличан ефекат се лети може запазити код особа које улазе у просторије са јако ниским температурама, услед укључених ер кондишна. Стога ако сте активни напољу (деца која се играју имају топлу кожу и слузокоже, па им хладноћа не смета), ризик од инфекције није посебно повишен. Други разлог честих инфекција је социјалан, људи у хладним периодима године проводе више времена унутра, па се вирусне инфекције лакше шире. Већина респираторних вируса није отпорна више од једног сата на температурама испод нуле, па боравак на хладном у ствари смањује ризик од инфекције. Насупрот томе, респираторни вируси на температурама око 20 степени могу да буду инфективни и десетак сати. Стога није превенција инфекција да деца не излазе на хладно, већ у прању руку и честој примени алкохолних влажних марамица, које дезинфикују руке.
Колико сати дневно бебе и деца треба да проводе напољу?
При температурама до минус 10, стварање топлоте је такво, да нема негативних ефеката на функционисање имуног система детета. Штавише, радови су показали да боравак до 60 минута уз игру умереног интензитета, доводи до сузбијања скоро свих запаљенских обољења код детета. Ако родитељи примате да се дете тресе од хладноће, требало би га одмах увести унутра, јер је тада организам под стресом, који има негативан ефекат на имуни систем.
Колико је за најмлађе штетан боравак у просторијама у којима се пуши?
Потребно је максимално избегавање излагања деце дуванском диму, јер веома повећава ризик од добијања грипа и других инфекција дисајних органа. Једна студија са Јејла (чувени универзитете у САД) из 2009. је показала да деца изложена дуванском диму чешће обољевају од вируса, а када се разболе имају тежу клиничку слику и више компликација. Већ излагање дози од 2 цигарете дневно током две недеље је било удружено са слабљењем имуног система. Штавише, наступало је прекомерно запаљење дисајних слузокожа.
Ваш савет за јачи имунитет зими?
Рецепт за ређе прехладе током зиме је једноставан. Свакодневни боравак напољу сат времена, уз игру. Добра одећа, која спречава знојење детета (дакле што би рекла Нада Мацура, слојевита одећа). Не треба претеривати са количном одеће, јер дете не може да се игра у њој, а знојење повећава ризик од обољевања. Обавезна је капа на глави, ако је температуре испод минус 10 шал преко уста (да се спречи расхладјивање усне и носне дупље). Топла, удобна обућа, да ноге не буду влажне. По повратку у стан, обавезан топли напитак и пресвлачење. Обилан унос свежег воћа и поврћа (све обојено воће, аронија, боровница, сок од црне зове, купине) садрже велике количине антоцијанина који су одлични антивурусни лекови. Додатак витамина Д (најбоље у облику рибљег уља, јер ће тако организам створити из њега витамина Д колико му треба), шаргапера (витамин А), неки препарат са микроелементима (цинк, бакар, јод и селен, магнезијум). Избегавање загушљивих просторија у којима се пуши. Обавезан сан у трајању од најмање осам сати.
Често прање руку и умивање, да се одстране вируси са коже.
Аутор: Бојана Крстић
Извор: Супержена