Аустралија је прва у свету донела закон о забрани приступа друштвеним мрежама за млађе од 16 година. Овај закон Влада је донела уз подршку већег дела опозиције, први је те врсте у свету. На снагу ступа за тачно годину дана, а до тада ће се компанијама које су власници друштвених мрежа бити остављено да пронађу најефикасније начине за старосну проверу и спровођење забране.
Казне које ће морати да плате компаније у чијем су власништву друштвене мреже кретаће се чак и до 50 милиона долара.
Ентони Албанезе, савезни премијер, назвао је забрану друштвених мрежа за децу правим потезом његове владе.
Иако је закон усвојен, још није познато како ће забрана функционисати у пракси, а велики је број и скептика који сматрају да овакав потез неће смањити употребу друштвених мрежа код млађих од 16, већ ће их само учинити вештијим у заобилажењу правила.
Начини за контролу који се помињу су провера личних докумената (када отвара налог, свако ће морати да пошаље скениран документ) и технологија за препознавање лица.
И у другим земљама широм света разматрају се овакве мере.
Председник Француске Емануел Макрон изјавио је у априлу да Европа жели да успостави „дигиталну пунолетност” са 15 година, што би значило да би родитељи пре тог узраста контролисали приступ интернету.
„Да ли ико шаље своје дете у џунглу са пет, 10 или 12 година? Данас, неколико сати дневно, ми отварамо врата џунгле”, рекао је Макрон, мислећи на сајбер-насиље, порнографски садржај, педокриминалитет и недостатак модерације на дигиталним платформама. Париз је још лани усвојио закон који захтева да друштвене мреже забране приступ деци млађој од 15 година, осим ако једно од родитеља или старатеља изричито не одобри њихово коришћење. Неиспуњавање ове обавезе може резултирати казном за компанију у износу до једног процента од њеног укупног глобалног профита. Ипак, технички изазови спречавају примену овог закона. Једно од предложених решења тицало се захтева за идентификацијом корисника путем личних докумената, али је француска агенција за заштиту података то одбацила због ризика по приватност грађана.
„Такође, остаје питање шта радити с онима који већ имају профиле на друштвеним мрежама”, истакао је Томас Ромер, председник и оснивач Француског опсерваторијума за родитељство и дигитално образовање.
Извор: Политика/Зелена учионица