Масовно стрељање хиљада грађана Крагујевца од стране немачких окупатара, које се догодило 21. октобра 1941. године, био је један од најтрагичнијих догађаја у окупираној Србији и обележава се као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
У граду Крагујевцу и околини, немачка казнена експедиција извршила је тада масакр, као вид одмазде, над више хиљада српских цивила.
Према расположивима сазнањима, убијено је 2.796 особа, од којих 412 у селима, а остали у Крагујевцу.
Посебну димензију трагедији даје чињеница да су, поред бројних других, Немци тада привели и одвели на стрељање чак и ђаке виших разреда гимназије, од петог до осмог разреда.
У Спомен-парку у Шумарицама од 1971. године одржава се „Велики школски час“, манифестација којом се подсећа на масакр који се догодио.
Јесен 1941. године била је време замаха устанка у Србији, који је започео лета те године.
Краљевина Југославија је нападнута и окупирана априла те 1941. Повод је био пуч који се догодио 27. марта у Београду, када је оборена Влада Цветковић Мачек, потписница Протокола о приступању Пакту два дана раније. Одмах је окупирана и Грчка која је и била главни разлог немачке инвазије, због присуства британских трупа у тој земљи.
У Србији је лета те 1941. започео устанак против окупатора, након што је нападнут Совјетски Савез. Уследиле су немачке одмазде, а онда и наредба да ће се надаље за једног погинулог Немца стрељати стотину грађана Србије, као одмазда.
Повод за стрељање у Крагујевцу били су немачки губици у борби са јединицама покрета отпора 16. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац, отприлике на средокраћи између села Бара и Љуљака.
Немачка колона је на том путу дочекана у заседи. Била је то заједничка акција припадника НОВЈ, односно партизана, и Југословенске војске у отаџбини, односно четника.
Погинуло је 10 немачких војника, а 26 је рањено.
Приликом стрељања у Крагујевцу и околини, немачки окупатор применио је драконску одредбу из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног, а 50 за рањеног Немца.
Бруталне одмазде започеле су прво у оближњим селима, 19. октобра, у селима Маршић, Илићево, Грошница.
Немачка казнена експедиција је потом стрељања наставила 21. октобра у граду Крагујевцу, делимично и 20. октобра.
На основу наредбе генерала Бемеа, израчунато је да се с циљем одмазде стреља 2.300 лица.
Наређење за спровођење одмазде у Крагујевцу непосредно је издао мајор Ото Деш, тада заповедник 749. пука, са средиштем у Краљеву.
У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 26 жена, 287 крагујевачких ученика и младића средњошколског узраста и 40 деце старости између 11 и 15 година.
У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних.
Данас, 21. октобра, на годишњицу масакра, Србија обележава празник Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Српска православна црква је канонизовала жртве, те су за светитеље проглашени Свети новомученици крагујевачки.
Извор: Танјуг/Зелена учионица