Игре загревања се могу користити у различитим ситуацијама: када водитељ радионице (учитељ/наставник) жели да појача повезаност и сарадњу међу децом или једноставно жели да децу разгали и развесели. Ове игре се могу користити на часовима разредног старешине, на рекреативној настави, на часовима физичког васпитања, понекад и на редовним часовима. У тренуцима када су ученици исувише уморни да би пратили наставу, нека од игара загревања може поправити атмосферу, размрдати и активирати ученике. Међусобно поверење које се гради посредством ових игара доприноси развијању позитивне атмосфере и омогућава одвијање кооперативних активности. Време трајања ових игара није ограничено, обично износи 5 до 10 минута.
Игра „Расплитање чвора“
- Учесници стоје у кругу затворених очију и испружених руку
• На знак водитеља радионице полако крећу ка средини круга и чврсто хватају сваком руком по једну руку другог учесника
• Једном ухваћена рука не треба да се пушта
• Потребно је да све руке нађу свог пара
• Учесници тада отварају очи и покушавају да се „распетљају“, односно да се поставе у почетну позицију
• Увек је могуће „распетљати“ чвор, што може да симболизује да се и сви остали „чворови“ могу разрешити
Игра „Врба“
- Чланови групе стану у круг, а један члан стане у центар круга, зажмури и прекрсти руке на грудима.
• Остали му се приближе на раздаљини која је мања од његове висине.
• Водитељ радионице замоли учесника који је у центру да жмурећи почне да пада у било ком смеру, препуштајући се групи да га придржи.
• Чланови групе претходно својим длановима помажу особи да не падне и гурају је на другу страну круга.
• После извесног времена, особа у центру не осећа страх од могућег пада.
Игра „Стонога“
- Сви ученици стану у што правилнији круг, окрену се на лево тако да гледају један другом у потиљак.
• Лаганим кораком према центру круга треба што више смањити међусобно растојање учесника, али водити рачуна да овако сужен круг битније не промени форму.
• На знак водитеља ученици једно другом лагано седају у крило.
• Када сви седну, учесници лагано праве мале кораке левом па десном ногом.
• Тако круг почиње да се креће, као права стонога.
Игра „Змајеви“
- Учесници се поделе у више група од по 6 чланова.
• Стоје у низу један иза другога држећи оног испред себе око стука. Први у низу је глава змаја, а задњи реп. Глава змаја покушава да ухвати реп.
• Сви између се труде да га у томе спрече, тако што се крећу тамо-амо, али никако не испуштају учесника испред себе
• Када глава змаја ухвати реп, онда иде на крај колоне и сада је у позицији да њега јури глава, односно до тада други учесник у колони, и тако редом.
Игра „Погоди активност“
- Учесници игре један по један излазе испред групе и телом и мимиком показују по један спорт или рекреативну активност, док остали учесници погађају, нпр: дизање тегова, пуцање, пливање – разни стилови, клизање, алпинизам, куглање, разне атлетске дисциплине, аеробик…
• Игра се понавља док постоје идеје
Игра „Талас“
- Сви учесници радионице стоје у кругу
• Водитељ почиње игру тако што показује један покрет телом, који учесник са десне стране наставља тако да се преносе попут таласа.
• Потребно је синхронизовати покрете, тако да се игра не прекида. Предлог: нит која се провлачи право, горе-доле, цик-цак, устајање-седање, њихање рукама…
• Сви учесници игре су дужни да понове задати покрет. Кад покрет ураде сви учесници, неко други показује покрет
• Игра траје док има идеја
Игра „Талас II“
- Група стоји у кругу и водитељ задаје вежбу пуцкањем прстију обе руке коју треба да понови особа са десне стране, а затим и сви учесници по истом принципу до краја круга (вежба се преноси у таласу).
• Када особа са леве стране водитеља понови задату вежбу, водитељ промени вежбу пљескајући рукама. Сада чланови групе чекају да талас дође до њих да би прешли са пуцкања прстима на пљескање рукама.
• Водитељ затим мења вежбу трудећи се да повећа интензитет покрета и звука, пљескањем рукама по бутинама.
• Следи лупање ногама о под.
• Водитељ затим понавља већ демонстриране покрете мањег интензитета (пљескање, рукама о бутине, тапшање) све док не понови вежбу којом је игра започета (пуцкање прстију).
Игра „Петар каже“
- Може се играти у учионици или на отвореном простору.
• Водитељ игре стоји испред групе и издаје „наређења“ шта сваки учесник игре треба да уради. Нпр: да устане, да седне, да подигне леву руку, да се почеше по глави, да се окрене, да чучне, да клима главом, да маршира, да тапше или пуцкета прстима, итд.
• Учесници игре треба да послушају водитеља, али само ако он „наређење“ започне речима „Петар каже …(нпр. да сви учесници устану).“
• Уколико водитељ игре само каже шта треба да се уради, учесници не смеју да га послушају, јер ко испуни захтев водитеља који није започет речима „Петар каже да..“ – испада из игре.
• Игра траје док и последњи учесник не направи грешку.
Прузето: malaskolabastaznanja.blogspot.com