Онога момента када чујемо плач нашег тек рођеног детета, наш живот се мења. Добија на снази, рађа у нама безрезервну љубав, отвара нам безброј нових осећаја. Ми се поново рађамо. Рађамо се као мајка. Више нисам само ја, сада смо ми. Већ у првом удаху нашег милог бића, у првом погледу и првој сузи јавља се емоција љубави и прво „Волим те!“у мислима. Од тог првог дана ми својој деци желимо само најбоље. Волимо га, обасипамо пољупцима, грлимо најтоплијим загрљајима, стрепимо када је болесно, бринемо да ли ће на време проговорити или проходати. Време пролази и наше детенце креће у школу. Опет бринемо. Да ли ће се уклопити у друштво, хоће ли напредовати као и друга деца, исправно писати, читати и рачунати,…? Да ли ће му се допасти учитељица, хоће ли бити исмеван од стране другара,…? Све су то питања која нам лете кроз главу. Да, ја сам једна од тих мајки која је тако стрепила. Можда не око свих ових питања али око неких да. Моје пријатељице су бринуле и више.
„Јој твој Филип већ чита и пише а мој још не. Како ће се он уклопити?“, бринула је једна моја другарица. Не морам вам рећи да је дете сада 4. разред као и мој и да има све петице. Зато родитељи опустите се. Не брините толико. То вам каже једна мама а у исто време и учитељица. До поласка вашег детета у школу најважније је да му дате много љубави, да развијате код њега самопоуздање и самосталност, да га подржавате у покушајима да би развило истрајност. Хвалите га. Развијајте код детета емпатију и хуманост, љубав према књигама, учите их да устану кад падну и крену даље.То су прве ствари које дете треба да научи. Плешите са децом, скачите, вртите се, трчите, да би развило координацију покрета. Цртајте, бојите, нижите перле, правите слику боцкалицама, играјте се пластелином. Тако дете вежба ручицу. Играјте друштвене игре да дете научи да је губитак исто део живота као и победа а у исто време да се радује туђој победи.
Када дете пође у школу пустите га да буде самостално. Нека само пакује свеске, књиге и прибор у торбу, само нека ради домаће задатке, помозите му да направи план и одреди време за учење и време за игру. Причајте му о школи најлепше, не плашите га количином градива и учитељицом. Пустите дете да буде што самосталније али му будите увек при руци ако негде запне. Ви сте му ветар у леђа, подршка и оаза љубави. Пустите да још дуго буде дете јер се тај период не враћа. Нека учи кроз игру, тако се лакше памти. Сарађујте са учитељем свог детета. То је веома важно. Заједничким снагама ваше дете може развити невероватне способности и вештине. Не терајте дете да учи напамет. Научите га да размишља и да логички закључује.
Ваше дете је посебно. Нека и оно то зна, Посебно је и јединствено баш такво какво је. Оно може све што пожели а ви му помозите да рашири крила и полети. Љубав може све а деца су љубав!
Шта ваша деца свакодневно доживљавају?
Деца коју стално критикују науче да осуђују.
Деца која стално осећају непријатељство науче да се туку.
Деца која стално осећају страх постају плашљива.
Деца коју стално сажаљују постају самосажаљива.
Деца која стално наилазе на подсмех постају стидљива.
Деца која живе у атмосфери зависти и сама постају завидна.
Деца која стално осећају срамоту стичу осећај кривице.
Деца према којој су били стрпљиви постају и сама стрпљива.
Деца коју стално подстичу стичу самопоуздање.
Деца која добијају похвале умеју да поштују.
Деца која наилазе на одобравање науче да воле себе.
Деца која осећају да су прихваћена науче да откривају љубав у свему.
Деца којој се одаје признање умеју да пронађу циљ.
Деца која виде да се све дели знају да буду дарежљива.
Деца коју стално окружују поштење и праведност науче шта је правда.
Деца која стално осећају сигурност стичу поверење у себе.
Деца која живе у пријатељском окружењу схватају да свет може бити лепо место за живот.
Деца која стално осећају спокојство стичу душевни мир.
Дороти Л. Нолт
Извор: maminaskolica.blogspot.rs