Родитељи малишанима од малих ногу морају усадити став да постоје ствари које су интима и које се не деле на „Фејсбуку” и „Инстаграму”
Уколико петнаестогодишњак сними насиље било ког типа на које приморава познанике, а затим се њиме и похвали другарима путем друштвених мрежа, он у том тренутку није сасвим свестан колику штету наноси, не само жртви, него и себи, сматра Бранка Тишма, психолог у београдској ОШ „Лазар Саватић”.
Тако, каже она, ни ученик првог разреда средње школе у Ваљеву који се сумњичи да је приморао тринаестогодишњакињу на блудне радње, снимао је и то поделио са другарима на „Инстаграму”, није ни размишљао о томе да та девојчица није једина коју повређује. Он је тиме, каже, показао непоштовање према самом себи, родитељима, пријатељима који су снимак делили, па и свима који су са њим у контакту. Такви снимци запање јавност сваких неколико месеци, а психолошка процена је да им је заједничко то што настају из забаве и неразмишљања о могућим последицама и повређивањима.
Одрасле највише забрине порив данашњих тинејџера да такве сцене деле по друштвеним мрежама и хвале се насиљем које чине. Тишма сматра да проблем настаје од малих ногу и да са превенцијом оваквих случајева треба кренути још од предшколског узраста. Тада се малишанима мора усадити став да постоје ствари које су интима и које се не деле на „Фејсбуку” и „Инстаграму”, да то није лепо већ је животно увредљиво.
– Данашњи родитељи премало времена проводе са децом, која онда све сазнају из медија и друштвених мрежа, па то и опонашају. Тинејџери су затрпани ријалитијима, који су етички потпуно неусаглашени са нечим што би друштво желело да има као развијене обрасце понашања будућих генерација – указује Тишма на изворе модела понашања које усвајају тинејџери попут средњошколца из Ваљева.
Наглашава да нису криви само родитељи такве деце. Цело друштво је, каже Тишма, одговорно што се догађају овако ружне ствари, јер у њему не постоје јасне норме и границе пожељног понашања.
Проблем је, истиче, и што одрастање садашње деце иде у правцу да се задовољавају њихове разне жеље, без развијања свести да треба да уважавају и потребе људи око себе. Деца су нам, каже Тишма, од малих ногу у центру пажње, тешко се одричу својих потреба да би заслужила љубав и поштовање другог.
– Не ваља што су нам малишани све мање укључени у живот породице и институција, све мање се баве нечим и труде да нешто сами постигну. Не развијамо данашње родитељство на квалитетан начин, децу само штитимо, без постављања неопходних норми, захтева и ограничења и учења да се поставе у положај другог и схвате како ту особу могу да повреде. А онда им дамо савремене технологије којима не знају да управљају и ето проблема – изричита је Бранка Тишма.
Она је запањена чињеницом да и родитељи на одељенским групама на друштвеним мрежама вређају и нападају једни друге.
Данашње генерације ђака се, после четвртог разреда осмолетке, не друже, не држе у одељенској групи и немају заједнички простор и време у којем имају своје тајне, у којем шапућу и нешто скупа раде. Јуре после часова у своје, како их називају, „штекове”, где „блеје” са „клинцима из краја”, а то се углавном своди на заједничко седење уз сурфовање на мобилном телефону.
– Они нису научени шта је интима групе или личности и да то не треба делити. Некада је онај ко ода тајну неког друштванцета бивао неприхваћен од средине и губио је добар статус у групи, а данас ђаци кажу да их то уопште не дотиче – истиче Тишма и додаје да школски психолози покушавају да предупреде инциденте попут овог у Ваљеву развијањем емпатије код ђака јер се она данас значајно изгубила.
Аутор: Д. Јокић Стаменковић
Извор: Политика