Она има три синчића и искрено је написала да не може у сваком тренутку да пази на њих. Допушта им да буду слободни и да ту и тамо поједу неку чоколадицу и када не би требало, а родитељима поручује једну веома битну ствар – да заправо буду родитељи и да деци обезбеде нормално одрастање.
Портал Жена преноси искрену исповест једне маме који је освануо на сајту Стуф. Она нема проблема с тим да клинцима даје чоколаду пре или после вечере, нити им брани да гледају у телевизор. Овако гласи њена порука осталим родитељима:
„Ја сам у сваком смислу једна ужасна мајка. Прочитајте било који приручник, брошуру или књигу о родитељству и схватићете то и сами.
Имам три синчића – најстарији је Чарли који има три године, а имам и 17-месечне близанце Томија и Хенрија. Никад не носе шешире када их изводим напоље. Довољан ми је напор и да их само обучем, а шешири и качкети су немогућа мисија. Сад им само намажем крему за сунчање и надам се најбољем. Када је много вруће, скинем их голе и пустим их у двориште. Нема гаћа, а нема ни мишића за пливање, иако имамо базенчић у дворишту.
Како се лето примиче крају, Чарлијеве руке и ноге су попримиле браонкасту боју, а да притом није претходно изгорео. Близанци делују здраво, немају осип од пелена, а када крену у заједничку вриску довољно је да им додам лопатицу и спустим их у песак тако голе. Вриска престаје за секунд.
И не, не мотрим на њих док су у дворишту. Не пазим их ни кад су у кући. Уосталом, у питању је троје деце, и немогуће је да ми у сваком тренутку сви буду на оку. Имам, додуше, и среће што су увек ту у близини. Близанци су као прасци најсрећнији када се уваљају у неко блато, док је Чарли у стању да сатима скаче на трамполини. Када му се придруже и браћа, ставим заштитну мрежицу и пустим их. Сигурно негде у упутству пише да деца не смеју да се играју без надзора одраслих, али моји клинци сваки пут скиче од задовољства, а и изгубила сам упутство. Када им то досади, убацим их у велика црвена колица и возим их по улици. Нема ни кацига ни сигурносних појасева. У сваком тренутку би могли да искоче одатле, али зашто би када се увек сјајно забављају а сви пролазници гледају у њих?
ТВ је увек укључен, па када им досади могу да уђу и да га гледају. Немам представу колико је сати „дозвољено“ деци да проведу испред екрана. Ако ћу имати мало мира и тишине, нека гледају колико им је драго. А Чарли је прави књишки мољац и учествује у разговорима много боље од многих одраслих особа које знам, тако да је што се мене тиче свака критика на рачун телевизије и интернета отписана.
Не бринем колико су нездравих ствари појели. Клинци су клинци, и увек ће хтети чоколаду. Сокове им не дајем јер су сасвим задовољни водом и млеком, али стварно бих вам саветовала да се не ждерете што дајете детету чоколадни кекс пре вечере, или после вечере, или кад год да мислите да је „забрањено.“
Ја чоколаду користим да их подмитим, и увек запретим да нема више па када врисну одједном се магично створи још чоколаде, и да вероватно им до тада упропастим апетит. Али Чарли се истовремено дави у воћу и туњевини, а близанци једу буквално све што им спремим. Нико нема вишак килограма нити лоше зубе, и заиста уживају у храни.
Зато вас преклињем, пустите децу да буду деца. Будите „лоша“ мајка што чешће. Не брините толико, скините их кад је вруће, дајте им ту чоколаду, пустите их да скачу по трамполини и опустите се. Не мора и не треба да радите све по правилима, упркос томе деца ће бити сасвим у реду, а и ви са њима. Ових година је толико правила и препорука да, када бисте их све поштовали, не бисте имале довољно времена за најважнију ствар – да будете родитељ”.