За разлику од тачке, која има прилично поједностављену логику примене, знак тачка и зарез нема тако широку употребу и подлеже тачно дефинисаним правилима. Kада овај знак нађемо у неком тексту, често је то на погрешном месту. Ради се о знаку који може да има вишеструку улогу у реченици, и који је врло згодан за истицање појединих делова реченице, односно да се нагласи одређена мисао.
Дакле, тачка и зарез (;) се употребљавају у следећим случајевима:
а) Када се приликом набрајања наводи више група речи које једна према другој чине извесну посебност, а ипак представљају целину:
Земља!… У њој расту жита. На њој расте стока. Расту на њој: пшеница, кукуруз, јечам, овас, раж, пасуљ и кромпир, паприка и патлиџан; па коњи, волови, краве и козе, свиње и овце, прасад и јагањци. (М. Ољача)
б) Између симетричних делова реченичног периода у којима се развија иста мисао:
Лаћао се Саломон и јуначких посала: пошао на море, али га вратише, да није за то; утиснуо се међу рибаре, па га погнаше и отуд, да је донио несрећу; даде га мати сеоском ковачу – али му није имао руку да удара тешким батом. (В. Новак)
– Али дијете не буди плашљиво, па потеци за једну камару – не да се однијети; потеци за другу – не да се однијети; потеци за трећу – не да се однијети. (Народна приповјетка)
в) Кад се делови реченичног низа (да би се јаче мисаоно истакли) желе снажније издвојити један од другог:
Они су у ноћи ослушкивали ток ћудљиве Неретве која једе земљу и подрива стене; бдели, да би видели да ли бди стража на бедему; и стрепели од завере, мита и варке, од људског лукавства. (И. Андрић)
г) Између скупова од више реченица кад је веза међу реченицама у скуповима ужа, односно кад се узајамно повезани смисао не може уобличити само у једну сложену реченицу:
Ветрови путују и кише иду, добре и плодне, увијек једнаке, а заставе се полако растачу и цијепају; и боје блиједе и све се заборавља, а човјек остаје увијек исти, погнут над болом и устрајан у раду; вену вијенци и труну заставе, а остаје човјек који сије и ради и киша која му помаже. (И. Андрић)
д) Између делова реченичног низа кад започињу словима абецеде (азбуке), бројевима, цртицама и слично.