Љубав за човека и добро познавање педагогије одувек су красили добре наставнике. Наставник новог доба треба да буде веома одговоран, високо обучен и спреман на целоживотно учење и усавршавање. Међутим, уз све побројано, савремени наставник мора бити веома верзиран у ај-ти вештинама, спреман да издржи притисак огромне администрације, а потребно је и да добро познаје макар енглески језик (како би пратио непреведену стручну литературу и онлајн-семинаре о новим тенденцијама у образовању).
Будући да ниједан факултет не припрема академце за педагошку струку, неопходно је да се наставници школују на специјализованим институтима пре него што започну рад у школи или паралелно са приправничким стажом.
Kонстантно учење
Такви модерни институти требало би да, у једногодишњем трајању и у терминима који су прилагођени обавезама запослених, обухвате основне тренинге за стицање потребних знања и умења за обављање посла наставника у основном и средњем образовању. Било би идеално када би ту специјализацију финансијски подржало Министарство просвете (буџет Републике), јер би се на тај начин осигурао квалитетан кадар за наше школе.
Стручно усавршавање наставника какво сада постоји у Србији осигурало би континуитет одржавања стечених компетенција наставника, а пракса вредновања рада школа која је пре неколико година започела морала би се наставити интензивније. Поред тога, провера психолошког профила наставника требало да се уведе као обавеза једном у пет година, а не само приликом заснивања радног односа.
Рад школа и наставника мора бити вреднован у сваком смислу, добри резултати награђивани у сваком погледу, а за лоше резултате морају постојати мере које би значиле позитивну селекцију. Стручност једног наставника најбоље се огледа у напредовању ученика са нижим степеном мотивације и способности и такве успехе треба посебно вредновати, јер амбициозни, вешти, дисциплиновани и талентовани ученици могу и самосталним радом да постигну изузетне резултате.
АУТОР :ЈАСМИНА ФРАНОЛИЋ
Извор: РТС
Будући да ниједан факултет не припрема академце за педагошку струку, …
Nije tačno da ni jedan fakultet ne priprema kadrove za pedagošku struku, to upravo rade Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Pedagoški fakultet… Problem su ostali fakulteti : hemijski, matematički, programiranje, pa može se reći istorija i ostale društvene nauke. U Jugoslaviji je npr. postojao Hemijski fakultet – industrijski smer i pedagoški, tako je isto bilo i sa drugim zanimanjima. Upravo zbog toga, su profesorski kadrovi bili daleko prihvatljiviji od strane dece i roditelja.. Danas diplomac sa Hemijskog fakulteta koji dođe da radi u školu, nemaju neophodna znanja iz oblasti pedagogije, razvojne psihologije, a da ne govorim o senzomotornom i kognitivnom razvoju dece, čime decu uvode u komplekse i stresove..
Hmm, kada bih bio ovako „napucan“ kao što se opisuje u tekstu, mislite li da bih privirio u učionicu? Ovo su karakteristike budućih kolonizatora Marsa ili CEO uposlenika u top firmama, sa sedmocifrenom dolarskom platom. Ako se baš zainati da ode u prosvetu, takav hipotetički „Nouvel Âge nastavnik“ ostaće bez tečnog sapuna na poslu, sa 1 štampačem na 30 zaposlenih, sa nekompetentnim ministrima, sa kontrolorima mizernih kvalifikacija koji će ga, kako god radio, razapeti, naravno i sa komičnom novčanom stimulacijom, da ne nabrajam dalje (našu) muku…Uzgred, na katedri za francuski jezik i književnost (Beograd) postojali su prevodilački i nastavnički smer gde je dobar broj studentkinja i studenata položio razliku i završio oba. Odlični profesori, kvalitetne studije ali je to bilo pre tridesetak godina, mnogo pre „Novog Doba“. Koje nam je donelo tragično nekvalitetne seminare za koje je ondašnja „Metodika nastave francuskog jezika.“ knjiga mudrosti.
Biće sve to kad privatizuju školstvo. To je cilj, a pritisci s jedne, a nedostatak sredstava i pomoći, sdruge strane, su sradstva.