Познато је да нас родитељство чини рањивијима, са страховима и чежњом да видимо како наша деца расту и буду срећна. Без обзира која препрека је пред нама, немамо другог избора осим да је превазиђемо како би се они осецћали добро.
Упркос великој љубави коју имамо према нашој деци и нашем труду да им пружимо живот пун задовољства и среће, у неким приликама их не чинимо срећним.
Нажалост, уз ужурбаност свакодневног живота, неки родитељи схватају здраво за готово да је ако њихова деца имају оно што им је потребно, то знак да су срећни. Али у стварности, оно што деци треба више него икад раније, јесте квалитетно време проведено са родитељима и то не може да се мери ни са чим што је материјално.
Није довољно пружити деци добро образовање, кров над главом, храну, одецћу и играчке. Будући да је родитељство више од тога, потребно је да се побринемо да им пружимо потребну негу, пажњу, бригу, љубав и безусловну подршку. Да смо ту за њих у правом тренутку, предвиђајуцћи њихове потребе и да им пружимо осецћај да су способни да сами победе читав свет.
Професор и стручњак за породично образовање Сагид Ривера објаснио је да су деци потребни различити начини исказивања љубави током живота; чак и да је у свим фазама развоја важно да знамо како да демонстрирамо нашу безусловну љубав према њима.
Кад је детету потребно више љубави и пажње, обично открива неке знакове као што су:
Страх од напуштања
Нормално је да мало дете између 8 и 14 месеци плаче када га мајка на тренутак напусти, чак и ако су у истој кући, али када се овај страх настави и након назначене старости, то може бити знак да је детету потребно више љубави и пажње. Тај страх представља муку, започињући снажну зависност од вољене особе, а било какви показатељи раздвајања повећавају дозу анксиозности, па дете наставља свој живот у потрази за наклоношцћу и пажњом коју није имало током детињства.
Деца су углавном веома забринута када један од њихових родитеља не дође кући у уговорено време, за неколико секунди се успаниче и граде негативне мисли око кашњења.
У неким случајевима се јављају и физички симптоми као што су бол у стомаку, повраћање, честе ноћне море, страх од мрака и стални немир. У тим је случајевима важно комуницирати са децом, рец́и им да не треба да се боје да буду сами, јер када дођете кући биц́е награђени с пуно љубави и пажње.
Трајна туга
Кад су деца непрестано апатична, љута и тужна, то је знак да им је потребна већа пажња родитеља. Није довољно да им обезбедите материјалне ствари које су им потребне да би били добро, вецћ траже пажњу и квалитетније време са родитељима.
То су деца која лако губе интересовање за ствари, чак често губе апетит и више воле да буду изолована без икаквог друштва. У овом случају ће бити важно да пронађете узрок туге како бисте могли радити на оним аспектима који узрокују тај став.
Постају агресивнији
Обично су врло насилни, дефанзивно реагују у било којој ситуацији, не слушају разлоге и занемарују правила. Уопште, користиће неприкладне речи и имацће негативне мисли.
Лоше оцене у школи
Баш као што ви имате проблеме и невоље, тако их имају и деца у младости. Много пута верују да су њихови родитељи толико заокупљени другим стварима, да њихови проблеми нису важни и зато престају да се мотивишу на добре оцене. Они покушавају да привуку вашу пажњу и да вас придобију. Потребна им је ваша пажња и љубав како би повратили мотивацију.
Важно је да као родитељи обратимо пажњу на ове знакове, јер ако их игноришемо могу проузроковати озбиљне последице као што су депресија, ниско самопоштовање, чак и може доћи до самоповређивања или још горе. Покушајте да се потрудите и да проводите више времена са својом децом, живите с њима, упознајте их и учите од њих. Запамтите да је све што им истински треба квалитетно време проведено са вама, пажња, љубав, разумевање.
Извор: Платформа Чувам те