Да ли сте знали да тамо где нам је усмерена пажња, тамо нам иде енергија?
Ако мислите да нешто можете да учините или ако мислите да то исто не можете да учините, оба пута сте у праву. То значи да када имате дете, оно што му говорите свакодневно, да ли кроз критику или похавлу, то постаје његова стварност и дете креира слику о себи на основу онога шта чује од родитеља.деца
Можда сте чули изјаву Алберта Ајнштајна да је потребно једанаест похвала да се савлада једна критика. До осамнаесте године чујемо 180.000 пута неку врсту критике или изјаве које наглашавају наша ограничења, онда је лако извести закључак. Да бисмо савладали тих 180.000 критика, потребно је 1.980.000 похвала.
Прочитајте и Самопоуздање зависи од ова 3 фактора
Др Зоран Миливојевић каже да је потребно да дневни однос похвала у односу на критику буде: 80% похвала, 20% критика.
Сада пробајте да замислите дете које стоји испред другара и има задатак неки који треба да изврши, чека погнутих рамена , гледа у под и говори у себи: Ја то не могу!
А онда замислите друго дете поред њега које има исти задатак и стоји испред својих другара исправљених рамена, гледајући право испред себе фокусирано на извршење задатка и говори себи: Спреман сам, ја то могу!
Шта мислите, које од ова два детета ће бити задовољније исходом? Које дете има више самопоузања?
Можете размислити само на секунд, шта се дешава са дететом коме упућујемо само негативне коментаре- немој ово, немој оно, пашћеш, ти то не можеш, исувише си мали, глупане, спораћу, где је погрешио све и шта све није способно да уради…
Прочитајте и Велики утицај мајке на ћеркино самопоуздање
Оно на шта усмеримо своју пажњу и енергију, то се умножава и расте.
И онда 10, 15 година касније, добијемо дете тј одраслу особу која говори себи: Ја то не могу, Ја нисам довољно способан, Нисам довољно добар, Глуп сам… а не знају да то није реалност и да ли објективно могу или не могу нешто да учине, него самоговор који их осујећује у намери да постигну жељено.
Колико Вас родитеља жели да има децу која су несигурна, неуспешна и неостварена животно?
А колико Вас родитеља жели децу која знају да нешто могу, која верују у себе и заиста напредују ка свом циљу и живе задовољно?
Можда је пут ка «звездама» лакши него што сви мислимо?
Један од најважнијих корак у васпитавању деце је да будемо реални са похалама, и да их научимо да је неупсех само повратна информација и учење да следећи пут урадимо нешто другачије.
Уместо неуспеха, пратимо им успехе, тачне одговоре, оно што су добро урадили. Научимо их да буду захвални, да виде позитивно а онда ће и позитивне ствари да им се дешавају.
Онда ће уместо погрешна и ограничавајућа уверења да се стварају позитивна и корисна уверења: Ја то могу ,Верујем у себе, Успећу, Способна сам , паметна…
Извор: Шумска бајка