Одгајање деце је двосмерна улица. Помажемо својој деци да уче, расту, осамостаљују се, али истовремено и деца уче нас и подстичу да растемо и развијамо се, и то не само као родитељи, већ и као људи.
Стицање нових вештина и знања
Вероватно нисте имали појма када и како деца уче да користе ношу, да ходају и говоре, све док ви нисте постали родитељ. Нова родитељска улога нам пружа прилику за ширење видика и стицање нових вештина: читање прича пред спавање, организовање дружења са другом децом и рођендана, учење о различитим образовним приступима док тражимо вртић, упознавање нових родитеља, итд. На личнијем нивоу, ко смо ми као особе почиње да добија потпуно нови смисао и дубину. Да ли сте спремни да учите и развијате се више и дубље?
Суочавање с унутрашњим дететом
Одгајање сопственог детета неизбежно вас враћа у ваше детињство – било добре или лоше ствари. Са једне стране поново откривамо лепоту игре, паркова, љуљашки, играња пластелином и цртања прстима, а с друге смо суочени са свим оним што нам се у раном добу није свидело, стварима које наши родитељи нису добро радили, или чак са нашим дубљим траумама. Ако на томе раније нисте радили, тренутак је да се суочите са свим тим стварима, да негујете своје унутрашње дете, да поразговарате са својим родитељима или кренете на терапију. На крају, не желимо свој бол и дисфункционалне обрасце да пренесемо својој деци.
Рад са сопственом сенком
Нико не зна тако добро ваше болне тачке као ваша деца. Као да интуитивно знају где сте „танки“ и како да вас натерају да реагујете. Ако у оваквим ситуацијама можете бити мирни, отворени и погледати дубље, добићете сјајан поклон – увид у свој несвесни ум. Током година водила сам много битака са ћерком око поспремања њене собе. Успеле смо да нађемо неки компромис, али много касније сам схватила да је неред повезан са мојим властитим страхом од губитка контроле. Организован простор је мој механизам „преживљавања“ у хаотичном и непредвидивом свету. Кад вас дете изазове, запитајте се: Шта ми ово показује о мени? Зашто реагујем овако? Шта је испод површине?
Проналажење унутрашње снаге
Никад нисам знала да могу толико тога да поднесем пре него што сам добила ћерку и морала да се суочим са свим родитељским изазовима – од високе температуре, излива беса, адаптације на вртић… па редом све до притиска вршњака, журки, првих романтичних веза, сломљеног срца, итд. Када имате дете, заиста постајете одрасли! У сваком смислу те речи. Почињете да развијате нове способности: стрпљење, унутрашњи мир, активно слушање, неосуђивање, бригу о себи, итд., наравно, уколико сте спремни да радите на себи.
Откривање новог нивоа љубави
Ми волимо своју децу „до неба“, „највише на свету“, деца су наше „сунце“ и „злато“ и учинили бисмо све за њих. Ако увидимо да љубав укључује не само бригу, подршку и разумевање, већ и поштовање, слободу и пуштање, можемо се заиста приближити правој безусловној љубави и изградити невероватан однос са својом децом. Чак можемо применити то разумевање и отвореност на друге односе и знатно их побољшати.
Често не успемо да препознамо те едукативне тренутке са децом, јер нас најчешће изазивају и избацују из зоне комфора. Ако успемо да останемо отвореног ума и будемо спремни да се се суочимо са нелагодом и загледамо дубље у себе, можемо много тога добити од своје родитељске улоге.
Аутор: Јелена Фу
Извор: Фондација Новак Ђоковић