Др Стеван Несторов и др Виолета Несторов, оснивачи Центпа за логопедију и рану интервенцију др Несторов, за Зелену учионицу пред почетак нове школске године говоре о томе како помоћи детету да буде успешно у школи.
За будући успех у школи веома је важно да родитељ пружи подршку детету већ од најранијег узраста. У овом тексту ћемо на основу свог искуства у раду са родитељима и децом дати неке основне препоруке родитељима деце која од 1. септембра крећу у први разред, али и родитељима нешто старије деце.
Будите родитељ
Од родитеља се не очекује да зна да буде родитељ и то се нигде не учи, док у животу видимо да је за било коју активност неопходно одређено знање или обука. Очекује се да је родитељство нешто природно, што нам је дато биолошки, али резултати васпитања деце доводе до тога да се родитељи у одређеном моменту питају где су погрешили. Тада углавном буде касно, јер на закаснела питања нема конкретних одговора.
Некада су деца одрастала у већим породицама где је било више деце. Деца су била окружена браћом и сестрама, као и децом рођака и комшија. Та деца су била различитих узраста и свако дете је могло у породици, спонтано, да стекне различита животна искуства. Деца су гледала како се преповијају бебе, како се васпитавају остала деца. Данас су породице мање, са једним или са два детета. Деца већи део дана проводе у вртићу или у школи и пропуштају да прикупе сва та породична искуства.
Зато увек имајте у виду да сте ви ти који постављате темеље у животу детета. Свако дете постаје човек идентификацијом (поистовећивањем) и имитацијом. Кога другог ће дете млађег узраста имитирати него своје родитеље? Зато родитељ треба да увек има у виду да дете све види и све чује. Ако тако будемо радили, биће нам лакше у васпитању деце касније, када буду већа.
Информишите се о школи коју ће дете похађати
Прво, што би било добро, је да већ сада, током лета, заједно са дететом прошетате до школе. Ако је дозвољен улаз у школско двориште можете понети лопте или бицикл. Добро је да дете у школском дворишту проведе пријатне тренутке са вама и са другом децом. Касније, када почне школска година, корисно је да се заједно са дететом упознате са физичким распоредом просторија школске зграде и спортских терена. То вам може помоћи када са дететом разговарате о школском дану. Неке школе имају на веб-сајту фото галерију на којој је приказан простор, па можете заједно са дететом да гледате фотографије и да коментаришете у позитивном смислу (како је школа лепа). Избегавајте да пред дететом коментаришете како је школа запуштена, прљава итд. Ако имате такав утисак боље је да о томе поразговарате са школском управом. Када већ посећујете школски веб-сајт, погледајте школски календар и заједно са дететом пронађите празнике и распусте. Погледајте у страници са вестима да ли је школа организовала екскурзије и наставу у природи, то деци може бити интересантно. Још једном је важно напоменути да о школи говорите позитивно јер ће дете тако заволети школу, а самим тим и школске активности (учење).
У почетку помажите детету у изради домаћих задатака
Домаћи задатак проширује знање и доводи до трајности знања и што је најважније, дете се полако навикава на обавезу учења, развија осећај одговорности и радну етику која ће им бити од користи у животу ван школе.
Дете домаћи задатак треба да доживи као приоритет у односу на игру, шетње и друге породичне активности. Потребно је направити ефикасно окружење за учење. Уколико имате могућности, било би добро да простор за учење буде осветљен, удобан и тих са полицама или ормаром за школски прибор и уџбенике. Све што одвлачи пажњу (попут телевизора у позадини) треба избећи. Гомиле играчака такође одвлаче пажњу током рада. У почетку ће дете бити нестрпљиво али зато је корисно договарање времена почетка и завршетка учења, што ће мотивисати дете да ради и да заврши обавезе.
Наравно, дете млађег узраста не мора да учи сатима, биће довољно да та „обавеза“ траје у првом разреду око 15 минута (ако је потребно, поновити после паузе још 15 минута), а у четвртом разреду око 40 минута. Ако дете ради изузетно споро и не успева да заврши задатак, посаветујте се прво са учитељима.
Немојте да седите детету „над главом“ и да радите уместо њега. Нека и погреши, учење на грешкама је део процеса учења. Док ваше дете ради домаће задатке, будите присутни и спремни да протумачите задатак, да дате смернице и да погледате када дете заврши. Али одуприте се пориву да дате тачне одговоре или да сами довршите задатке.
Док дете ради домаће задатке и ви нешто читајте, припремајте рачуне за плаћање дажбина за домаћинство и слично. Никако немојте да гледате телевизију или у мобилни телефон. Будите стрпљиви на почетку, док је дете мало. Касније ће вам бити лакше кад дете стекне добре навике.
Дете треба самостално да запамти шта има за домаћи задатак, а најбоље је да одмах запише у свеску чим учитељи дају задатак. Данас је веома распрострањена појава да родитељи имају Вибер групе и онда после наставе, кад деца треба код куће да раде домаће задатке, креће дописивање родитеља „Је л’ зна неко шта је данас за домаћи?“, „Је л’ имају за домаћи нешто из математике или само српски?“, „Каже да је рекла учитељица да данас нема ништа за домаћи зна ли неко нешто о томе?“ То није добро јер онда деца уопште немају потребу да памте шта имају за домаћи задатак, него се ослањају на родитеља. Чак деца и сама узимају телефон и читају информације са групе. Нормално је да дете некад заборави шта је дато за домаћи задатак или да заборави да запише, али немојте ви да се мешате. Боље је да дате детету телефон и да само позове друга или другарицу, да мало попричају и да се распита о домаћем задатку. Тако ће дете научити да памти и да мисли о својим обавезама.
Пошаљите дете у школу спремно за учење
Најважније је да се дете добро наспава, што је велики проблем, посебно у септембру, после летњег распуста. Деци је неопходна довољна количина сна да буду будна и спремна да уче читав школски дан. Већини деце школског узраста потребно је 10 до 12 сати сна дневно. Проблеми са довољним спавањем могу се појавити у овом узрасту из различитих разлога. Деца имају пуно обавеза: домаћи задаци, школске активности, спортске активности, додатно учење страног језика, телевизори, рачунари, мобилни телефони и видео-игре. Све то доводи до тога да деца немају довољно сна, оду на спавање око поноћи, а треба да устају већ око седам сати ујутро.
Претеран боравак „уз екране“ и недостатак сна може изазвати раздражљиво или хиперактивно понашање и деци може отежати пажњу током наставе.
Дете мора да има добар ритам спавања и будности. Пре одласка на спавање оставите довољно времена да се детету омогући да се опусти пре гашења светла. Морате да ограничите неприродне стимулације попут телевизије, видео-игара и приступа интернету. Док је дете мало, биће вам лакше да у томе успете, после све то иде веома тешко и доводи до поремећаја у односима у целој породици.
Храна је јако важна. Често чујемо да школска деца кажу како нису навикла да ујутро доручкују, а онда једва дочекају у школи велики одмор да поједу целу кесу чипса или других грицкалица. Хранљиви доручак подстиче децу и спрема их за велике физичке и менталне напоре у школи. Деца која поједу доручак имају више енергије и боље се сналазе у школи. О општем значају за здравље и за превенцију гојазности да и не говоримо.
Доказано је да се деци поправља пажња, концентрација и памћење ако за доручак једу храну која је богата интегралним житарицама, влакнима и протеинима, уз само мали додатак шећера или меда. Током посета школама у развијеним европским земљама видели смо да многе школе обезбеђују деци пре почетка часова здрав доручак, а касније и ужину и ручак. На жалост, код нас то не постоји, али зато ви о томе мислите.
Ужина такође може да буде проблем. Деца све чешће за ужину носе нездраву храну. Иако многи родитељи схватају значај здраве ужине, ипак не могу да наговоре децу да то понесу, јер деца наводе да „сви носе грицкалице“. Потребно је детету објаснити да није важно шта други раде и да понекад може да понесе грицкалице. Уколико се у школи врши продаја пецива, уверите се у квалитет тих производа.
Научите дете организационим вештинама
Деца морају да науче да „буду организована“, односно да не губе време у одлучивању шта ће да раде, да траже школски прибор по кући итд. У ствари то је и један од задатака школовања, да дете стекне различите животне вештине и самосталност.
Шта значи бити организован, на пример у млађим разредима основне школе? За школски рад, дете треба да има ранац, уџбенике и школски прибор који ће свакодневно носити у школу. Уколико дете иде у школу у пре подневној смени, вече пре треба да узме распоред часова, да се подсети и да понесе све шта је потребно за школу. Није добро да дете ујутро, у брзини, спрема школски прибор и уџбенике.
Том приликом дете може да вам преда евентуалне сагласности за потписивање, рачуне за плаћање путовања и остале поруке из школе. Оно што није потребно да се налази у школском ранцу, треба избацити. Шта је за бацање треба бацити, а остале ствари, ако су битне, чувати на за то одређеном месту. Проверите да ли је дете појело ужину, јер се често на дну ранца може наћи и храна.
Објасните детету да своје школске ствари не оставља по кући, већ да слаже у свој радни сто или у орман који сте одредили за то. Научите дете како да користи календар или лични планер, то је деци веома интересантно. Деца то воле, на пример, могу да праве списак обавеза: урадити домаћи задатак, научити песмицу, спремити собу, нахранити пса, ићи на тренинг…
Нико се не рађа са организационим вештинама – треба их научити и вежбати. Најбољи начин учења је имитација родитеља. Зато родитељ мора да има и то у виду. Најчешће, какви смо ми таква ће бити и деца. Али и ми можемо да се мењамо на боље…
Усвајање вештине учења
Ако дете „научи да учи“ то ће се исплатити у даљем школовању и у животу.
У школи деца обично добијају тестове из математике, правописа, света око нас… Детету ћете помоћи тако што ћете знати када је заказан тест како бисте могли да помогнете да се спреми на време, а не да учи вече пре. Ту може да се, кроз шалу, објасни детету народна изрека „Не гоји се прасе уочи Божића“ или да се дете подсети на басну „Цврчак и мрав“. Значи, циљ је да дете научи да редовно учи, сваког дана по мало.
Помозите детету које теже учи тако што ћете наставне садржаје повезати са примерима из вашег живота и искуства детета (примери из села, са летовања… ).
Научите дете да „разбије“ велике задатке на мање делове. Корисно је и да се прави подсетник у облику једноставних цртежа. Дете не треба да седи предуго и да учи. Ако је старије дете, које има пуно да учи, потребно је да се праве паузе у учењу и паузе између учења садржаја различитих наставних предмета.
Учење и оцењивање не треба да постану извор стреса за дете. У недавној студијској посети Финској и Шведској упознали смо се са њиховим образовним системима и видели смо да тамо оцењивање почиње тек од шестог разреда основне школе. На жалост у нашем друштву и образовном систему још увек нема назнаке да ће се по том питању нешто променити.
Као што би рекао наш сарадник дечји психијатар проф. др Светомир Бојанин, „Ми волимо и од малих ногу се учимо да рангирамо људе по оценама, по цени патика, по томе какав ауто возимо, колико нам је богат вереник или вереница…“
Потражите савет и помоћ када је потребно
Ако приметите да дете теже учи, да има промена у понашању, да има било каквих проблема везаних за школу и учење, боље је потражити савет и помоћ него да се проблем крије. Нема потребе да се излажете бригама и да чекате да се проблем сам реши јер долазите у ризик да, на пример, проблем са учењем постане још већи јер се градиво нагомилало и дете све више заостаје. Некад савет можете добити и од пријатеља или рођака, али најбоље је обратити се за стручну помоћ.
Свакодневно сусрећемо родитеље који нам доводе децу која имају нехармоничан или неуједначен развој појединих особина детета и његових способности и као по правилу, родитељи на себе пребацују кривицу јер сматрају да се нису детету довољно посветили: да није било довољно комуникације, да дете није имало довољно искуства или да је дете у најранијем периоду живота већи део дана проводило уз екран. У тим случајевима деца, која су често интелигентнија од остале деце у одељењу, буду лошија у учењу од осталих. Наравно, постоје и други разлози за тешкоће у учењу али сваки проблем може да се реши или да се ублажи. Дефектолози, логопеди, психолози и педагози ће знати како да вам помогну.
Искористите сваку прилику да добијете што више информација на различите начине. Читајте књиге о расту и развоју деце и повезујте то са својим искуством и са својим животом. Путем интернета можете пронаћи веома корисне едукативне филмове који су намењени родитељима. Када завршава предшколски програм, од васпитача можете да добијете корисне информације и препоруке. На жалост, већина родитеља не жели да прихвати сугестије васпитача и то доживљава као напад на њихову личност и приватност. У том смислу веома су корисне трибине о родитељству и о васпитању деце које организују вртићи или неке друге организације. Савете саслушајте, а прихватите оно што мислите да је за вас и ваше дете добро.
Научите дете да поштује дисциплину у школи
Родитељи су први и најбитнији учитељи који моделују, омогућују простор за раст и развој, постављају границе са љубављу, уче децу поштовању себе и других и преносе вредности које ће их пратити кроз живот.
Поставља се питање да ли школа има улогу у васпитању деце и колика је та улога. Да ли је улога школе само да одржи дисциплину ученика и да спречи евентуално насиље? Морамо признати да на школи није лак задатак, када, на пример, у парку видимо децу која ломе младо дрво, а родитељи гледају и не реагују.
Некада су школе имале израженију васпитну компоненту, док данас то скоро у потпуности изостаје. Деца су постала већи ауторитет и од родитеља и од наставника. Наставници често наилазе на велику агресивност од стране родитеља уколико добију критику у вези васпитања детета. Родитељи не схватају значај јединственог васпитног деловања на дете, па и када се неминовно проблеми једног дана појаве, родитељи и тада траже кривце у другима. С друге стране, наставници често буду немоћни, али и незаинтересовани.
У породицама је углавном доминантан стил попустљивог и поткупљивачког васпитања (Ако поједеш све, добићеш мобилни телефон). Деци се у породици све дозвољава и најчешће немају никакве обавезе, нема захтева према њима.
Први судар са реалном ситуацијом је полазак у први разред када дете схвати да у том одељењу има још 20 – 30 најпаметнијих и најлепших „принчева и принцеза“. Ту се онда код деце појављују најразличитији проблеми.
Зато је важно са децом стално разговарати, како им први сусрет са школом не би био трауматичан. Са учитељицом/учитељем треба да остварите комуникацију и добру сарадњу, а пред дететом немојте никада о њима причати негативно.
Оно што може да се деси је појава вршњачког насиља. Важе дете може бити у улози жртве или у улози насилника. Свакако, о томе је важно причати и решавати проблем на самом почетку. У томе вам највише могу помоћи сами учитељи. Ипак, у случају да су у питању озбиљнији случајеви, о томе ће бринути Тим за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања који има свака школа и који ради у складу за Законом и одређеним правилницима.
Ипак, најважнија је превенција насиља, а у томе могу помоћи различите спортске активности и дружења деце. Сви родитељи деце једног одељења могу да се укључе и да дају предлоге који ће помоћи да се ствара позитивна клима и другарство међу децом.
Важно је да ваше дете зна шта се од њега очекује у школи и да ћете ви подржати одлуке школе и последице, кад очекивања нису испуњена. Наравно дете треба да има и вашу разумну подршку и слободу да вам све каже. Деци је најлакше када се очекивања школе подударају са очекивањима родитеља, јер деца тако школу и породицу виде као сигурна места која брину о њима и заједно раде као тим.
Укључите се у живот школе
Без обзира на то да ли деца тек крећу у вртић или основну школу, веома је важно да родитељи на неки начин покажу иницијативу и да се ангажују у школи. Тако показујете и школи и деци да сте заинтересовани за образовање своје деце.
Пре свега, важно је да долазите редовно на родитељске састанке, као и на приредбе које се организују поводом краја полугодишта или школске године. Деца воле да виде своје родитеље у школи или на школским догађајима, као што је Дан школе или школска слава Свети Сава. Деци не треба да буде непријатно када родитељи дођу у школу, односно треба да им буде јасно да нисте дошли да их шпијунирате или да их контролишете. Наравно, када сретнете дете у школи, на пример на ходнику са другарима, уздржите се од тепања и великог показивања интимности (цмакања). Деци то буде непријатно јер су они „сада велики“.
Осим обавезних и редовних родитељских састанака родитељи се могу укључити у рад школе на различите начине:
- На нивоу сваког одељења бира се представник родитеља за чланство у Савету родитеља. Ако имате жељу да се на тај начин укључите у рад школе, слободно се сами јавите. У супротном, изаберите родитеља који неће ту улогу прихватити „само ради форме“, већ ће бити покретач добрих промена у школи, а у исто време ће заступати интересе деце одељења које ваше дете похађа. Из реда чланова савета родитеља се бирају и чланови Школског одбора који је орган руковођења у школи. Веома је важна улога родитеља у овом органу.
- Можете да се укључите и да иницирате различите хуманитарне акције, где ће деца научити шта је групна припадност и колико сви они заједно могу да учине и да некоме помогну.
- Уређење школског дворишта, садња цвећа и слично је добра идеја и начин да се поред самог уређења родитељи боље упознају и да сви заједно са својом децом и учитељима учине нешто корисно за школу и боравак деце у школи.
- Деци буде веома интересантно да родитељи представе своје занимање, посебно ако је нешто интересантно и необично: ватрогасац, пчелар…
- Родитељи скоро по правилу праве Вибер групе помоћу којих комуницирају. На неком од првих родитељских састанака можете да размените бројеве телефона како би се група формирала и како нико не би остао ван групе. Веома је важно да се на почетку поставе правила комуницирања, од врсте информација које ће се објављивати, па до договарања да се поруке неће писати после одређеног времена у вечерњим сатима. Уколико је група формирана од стране учитеља, она служи само за то да учитељи обавештавају родитеље о важним информацијама. Немојте у тој групи питати шта је било за домаћи задатак и немојте на том месту обављати комуникацију која се односи само на вас и ваше дете и која се не тиче целе групе.
Обезбедите да дете редовно иде у школу
Веома је важно да деца свакодневно долазе у школу како би постала одговорна. Ако процените да је дете болесно или прехлађено, наравно да дете неће ићи у школу. На првом родитељском састанку учитељ/учитељица ће вас упознати са правилима оправдавања часова. У неким случајевима родитељ може да оправда детету одређени број часова/дана, а у другим случајевима биће потребно да одведете дете код лекара. Уколико дете није похађало наставу неколико дана, упутите дете да од другара сазна шта су учили. Организовањем таквог начина сазнавања ових информација можете помоћи детету да оствари бољу комуникацију. Уколико дете дуже одсуствује из школе, можете отићи у школу и распитати се о наставном градиву које је дете пропустило.
Дешава се да деца избегавају да иду у школу због сукоба са вршњацима, због проблема са наставницима, због предстојећег оцењивања и контролних задатака. Због наведених разлога дете може испољавати симптоме попут главобоље или болова у стомаку. Ако мислите да постоји проблем у школи, разговарајте са својим дететом, а онда можда и са наставником. Важно је да сазнате више о томе шта узрокује анксиозност код детета. Школски психолог такође може бити од помоћи, али најважније је да ви остварите однос поверења са дететом од самог почетка школовања.
Немојте да дозволите да се дете плаши ваше реакције ако добије лошу оцену или ако је у школи направило неки дисциплински проблем. Дете треба да схвати да сте и ви, као и наставник, ту да му помогнете да се проблем реши. Претеран страх од реакције родитеља доводи до тога да дете почиње да крије и важније проблеме.
Разговарајте о школи
Обично се разговор о школи своди на питање родитеља „Како је било у школи?“, а одговори детета су углавном „Супер“, „Добро“, „ОК“…
Време за разговор са дететом треба да се одвоји сваки дан. На тај начин стављате детету до знања да вам је важно оно што се догађа у школи. Кад деца знају да су родитељи заинтересовани за њихов школски живот и учење, озбиљније ће схватити школу.
Веома је важно посветити пажњу и поставити додатна питања која ће подстакнути дете да вам прича о свом дану проведеном у школи. Питања не треба да буду таква да добијете одговор „Да“ или „Не“. Немојте да питате само о учењу и о оценама. Важно је да разговарате о дружењу, са ким се дете играло на великом одмору, да ли је било сукоба, да ли је неко испричао нешто интересантно или смешно. О таквим стварима ће дете рађе причати него о оценама.
Кроз разговор се унапређује развој говора и језика и дете се учи комуникацији. Док разговарате немојте да гледате у телефон или телевизор, већ пажљиво слушајте дете и гледајте га у очи. Можете разговарати док се возите аутом (ту не морате да гледате дете у очи ? ), док чекате у дугим редовима у продавници, док шетате у природи, након заједничког оброка итд.
Научите дете да користи слободно време
Последња од дванаест препорука, а можда и најважнија, је да научите дете да користи слободно време. Начин провођења слободног времена је у директној вези са квалитетом живота и задовољством у одраслом добу.
Потребно је да усмерите дете да се бави различитим активностима и хобијима како би се испунило слободно време. Структурисано слободно време је најбоља превенција поремећаја у понашању и болести зависности. Квалитетно проведено слободно време нас опушта после напорног умног и физичког рада, развија креативност и чини дете спремнијим за рад и учење.
Зато дете после школе и учења треба да има на располагању различите активности слободног времена попут шетње, слободне игре, спортских активности, одлазака у биоскоп и на остале културне догађаје. Део слободног времена, изван учења и одласка у школу, дете треба да проведе и у помагању родитељима око кућних послова.
Када се на годишњем нивоу израчуна колико деца дневно проводе у школи, па ако се насупрот томе дода време ван школе, ако се додају викенди, празници и распусти, може се закључити да је највећи део времена у животима деце управо слободно време.
Наше истраживање од пре пар година је показало да деца углавном пасивно проводе слободно време, уз телевизију, видео игре и сличне садржаје, односно уз екране. После пуно времена проведеног испред екрана деца су напета, раздражљива, а пажња им слаби. То оставља последице на свеукупни развој детета, на здравље и на учење. Наравно, живимо у времену када смо сви окружени савременим технологијама и брзим протоком информација и деца морају да имају искуство и са тим, али време испред екрана треба ограничити.