Данас је у Београду, у просторијама Филозофског факултета, представљен извештај Маме у Србији који представља сажетак истраживања Института за социолошка истраживања Филозофског факултета Култура рађања и партнерски живот у Србији спроведеног уз подршку организације Центар за маме.
Истраживање је показало да више од 60% запослених жена у Србији прима плате које су мање од републичког просека – њих 14,7% зарађује мање од 150 евра месечно, 46.9% има плату од 150 до 300 евра, 29.1% између 300 и 500 евра, 5.9% од 500-700 евра и свега 3.4% преко 700 евра. Ништа боље бројке нису ни оне које се односе на запослење: 20.2% жена је незапослено, 6.4% су домаћице, 5.4% обавља послове „на црно”, 3.2% има хонорарне послове, док 11.9% ради на одређено време. Стално запослених има тек 49.5%, али стално запослене код куће су готове све – жене и даље обављају већину послова у кући те су тако оне те које примарно кувају, перу веш, брину о деци и о старијим члановима породице.
„Радимо више, плаћене смо мање и увек смо ‚главни кривци‘ за ‚белу кугу‘ у Србији“, изјавила је Јована Ружичић, директорка удружења Центар за маме, описујући живот данашњих мама. „Док се држава бави бесмисленим слоганима, ми желимо да разумемо како данашње маме усклађују пословне и приватне обавезе, које све улоге играју у својим породицама, како се односе према улогама које се за њих подразумевају, како се односе према сопственом репродуктивном здрављу и шта им се дешава у породилиштима. Уместо инсистирања да жене рађају више, хајде да их прво упознамо и разумемо”, изјавила је Ружичић и додала да се речима и слоганима не постиже равноправност, већ побољшањем закона и контролом њиховог спровођења.
„Резултати овог истраживања не указују на унапређење равноправности жена у српском друштву данас. Генерално, примања жена су знатно нижа у односу на њихове партнере, а животни баланс између приватног и јавног живота је и даље нарушен високом оптерећеношћу жена поделом послова и одговорностима у кући, у условима у којима буџет породице зависи од плаћеног рада и мушкараца и жена. У породицама се упорно одржава родна сегрегација у подели послова, а терет бриге за старе и болесне у целини пада на жене. Више показатеља указује да се систем вредности жена/мајки у Србији данас формира у правцу репатријархализације, нарочито када је у питању најмлађа генерација жена – ова група трпи вишеструке притиске. Истраживање такође наводи на закључак да развијање демократске политичке културе није могуће у условима општег пада животног стандарда, а још мање у оквирима јавних политика базираних на превазиђеним и националистичким моделима популационе политике. Рад на повећању животног благостања и животног баланса жена генерално се показује као основна и неопходна карика која недостаје у родним политикама у Србији данас”, изјавила је др Нада М. Секулић, антрополошкиња, редовна професорка на Филозофском факултету Универзитета у Београду и координаторка истраживања.
Поред информација о економској ситуацији жена, о недостатку животног баланса, ставовима жена, истраживање се бавило и искуствима жена током порођаја.
„Док је модел ‚херојског жртвовања мајке‘ још увек општеприхваћен код нас, те за њега не можемо кривити само мушко становништво и државу, проблем акушерског насиља и непоштовања људских права приликом порођаја је искључиво институционалан и представља најгрубљи облик кршења женских људских права”, изјавила је Јована Ружичић.
Скоро две трећине жена на првом порођају добије хормоне за изазивање и појачавање контракција, а свака пета добија индукцију без јасне медицинске индикације. Свака четврта жена код које је рађена ручна дилатација грлића материце се тога ни не сећа, што јасно указује да медицинско особље не обавештава жену о процедурама које врши над њеним телом. Иако се епидурална анестезија показала као најбоље средство за ублажавање порођаја и помоћ породиљи, у Србији скоро трећина жена нема могућност коришћења те врсте анестезије због неопремљености породилишта. Иако немају епидурал, све болнице дају трудницама седативе током порођаја, што има контраефекат на њих, јер уместо смирености и концентрисаности на тренутни догађај, оне се осећају дисоцијативно, дезоријентисано и искључено из искуства сопственог порођаја. Такође, у свим спрским породилиштима рутински се спроводи притискање стомака, те је кроз то искуство прошло две трећине жена у Србији, иако је доказано да је ова интервенција високоризична, како за бебу тако и за мајку. Када се порађате у Србији, можете бити готово сигурне да ћете добити епизиотомију. Истраживање Маме у Србији показује да је 90 одсто прворотки подвргнуто овој интервенцији, као и три четвртине свих породиља у Србији.
Прочитајте цео Извештај Маме у Србији Центар за маме