Шта је правилно? Да ли је Марко иста мама или је исти мама? Да ли је Ивана иста тата или је исти тата?
Можда ће звучати необично, али правилно је овако:
„Марко је иста мама“ и „Ивана је исти тата“
Зашто?
Објашњење је дала др Рада Стијовић у својој књизи Језички саветник. Придеви у овим и оваквим реченицама значењски се везују за именице у субјекту (Марко) и за именице у предикату (мама), али се граматички слажу увек са именом у предикату. Зато је Марко иста мама, као што је и: „Марко права шепртља“.
Осим што у оваквим случајевима, реч „исто/иста/исти“ не можемо сматрати придевом… Из неколико разлога… Први: Марко може бити „права шепртља“, као и Ивана, зато што саму реч „шепртља“ можемо описати (дакле, употребити придев) као праву, као потпуну, као велику и тако даље. С друге стране, саму реч „тата“ или „мама“ не можемо описивати речју „иста/исто/исти“ јер нам је потребна још једна именица за поређење, то јест компарацију. Дакле, то никако не може да се тумачи као сваки други придев.
Други: Спорна реч је ту да укаже на степен сличности између две особе, не да би, „сама за себе“, описала иједну од њих. Дакле није придев.
Трећи: Мора да се има у виду да је реченица „Марко је исти/иста/исто мама“, само скраћен облик потпуне реченице „Марко је исти као мама“ (ту видимо да се реч „исти“ везује за Марка, а не за маму“ а надам се, сложићете се, да не може мо рећи да је Марко иста као мама, док мођемо рећи да је Марко неспретан као велика шепртља.
Четврти: У правопису нашег језика, узима се у обзир и семантика, на пример, баш у оваквим случајевима.
Наравоученије:
У правопису, као и у свему осталом у животу, морамо да се трудимо да испоштујемо и форму и суштину. Уколико нисмо у могућности да их испоштујемо обоје, онда, пак, треба да се трудимо да дајемо предност суштини, а никад и никако форми. Управо давање предности форми на уштрб суштине је оно што је учињено на овом инсистирању да је правилно рећи да је мушкарац иста жена, а жена исти мушкарац, само зато што реч иста/исти стоји поред речи са којом се субјекат пореди.