Ментално здравље тинејџера односно младих је последњих година, на жалост, све лошије како у целом свету, тако и код нас. Истраживања, али и искуства практичара који се баве менталним здрављем младих показују да су највеће жртве пандемије вируса Covid 19, по питању нарушеног менталног здравља, управо млади. Депресија, анксиозност и апатија су опште присутни, а проблеми са менталним здрављем, насиљем, злоупотребом алкохола, дрога и слично се на жалост јављају на све нижем узрасту.
Oво за портал Зелена учионица потврђује Изабела Рашковић, психолог у Дому ученика средњих школа у Сомбору. Изабела се посебно бавила управо темом самоповређивања код младих, без суицидалних идеја.
– Узмемо ли то све у обзир можемо рећи да нам млади никако нису добро и да се тим проблемом ми одрасли морамо озбиљно позабавити. Несуицидалног самоповређивања код младих је било и пре пандемије вируса Covid 19, али је пандемија довела до пораста броја и учесталости ове појаве. Зато је важно да ову појаву добро упознамо, да знамо који су јој узроци и ризични фактори и на који начин треба да реагујемо када приметимо или сазнамо да се нека млада особа самоповређује, – каже Рашковић.
На питање шта младе највише мучи, она одговара да су то различите емоционалне потешкоће као што су нервоза, узнемиреност, анксиозност, паника, депресија, затим различити поремећаји у понашању, ризична понашања, поремећаји исхране и тако даље.
– Најчешћи узрочници тих потешкоћа су везани за захтеве самог одрастања и сналажења у свету у овим изазовним временима, за школу и захтеве од стране родитеља који се због школе стављају пред њих и притисака које услед тога осете, затим за различите породичне проблеме и лошу комуникацију са родитељима, за комуникацију са вршњацима било да је она уживо или онлајн, за различите здравствене проблеме…
Иако на боравак у дому ученика многи гледају као на „нужно зло“, то није тако, верује наша саговорница.
– Деца која током свог средњошколског школовања станују у дому ученика се брже социјализују, осамостале и боравком у дому постају на неки начин спремнији за даљи живот. Они се у дому уче толеранцији, одговорности, самосталности. У дому имају прилику да развијају своје социјалне и комуникацијске вештине, да откривају и даље развијају своје таленте и интересовања. Ипак, долазак у дом је велика промена и стрес за децу и то сигурно утиче на њих, нарочито на почетку њиховог боравка у дому.
У тинејџерском узрасту важност друштва и утицај вршњака је веома велик, али он никако не сме значити потпуно искључивање родитеља и њиховог утицаја, упозорава Рашковић.
Обраћање психологу – табу или више не?
Да је одлазак психологу у нашем друштву деценијама уназад нешто што се готово сматрало разлогом за срамоту, није никаква тајна. У последње време је, на срећу, нешто боља ситуација по том питању, каже наша саговорница.
– Чини ми се да се средњошколци мало лакше обраћају психологу за помоћ него пре. То свакако није довољно! О менталном здрављу и тражењу помоћи од психолога се и даље недовољно отворено разговара и даље су те теме на неки начин табу. Због тога многи средњошколци не добијају потребну психолошку помоћ, а ако се не препознају на време у раној фази, мање психолошке потешкоће се могу развити у много озбиљније проблеме са менталним здрављем који утичу на све области живота.
Рашковић истиче и да је, ако желимо да помогнемо младима да се суоче са својим менталним проблемима, пре свега важно радити на превенцији и јачању менталног здравља свих, па тако и деце и младих.
– Веома је важно да децу посматрамо и трудимо се да их заиста „видимо“. Што их боље познајемо, лакше ћемо моћи да уочимо промене у њиховом понашању и реагујемо пре него што проблеми ескалирају. – каже Изабела Рашковић.
Она додаје и да је, поред превенције, неопходна и боља доступност стручне помоћи када је она потребна.
– Сматрам да је важно да се повећа број стручних сарадника – психолога у школама и домовима ученика, као и психолога у домовима здравља и школским диспанзерима. Поред тога, треба примереним стручним усавршавањима континуирано радити на јачању компетенција и оснаживању запослених у школама и домовима ученика из области заштите менталног здравља ученика, али и осмислити различите програме за едукацију и оснаживање родитеља.