Министарка просвете: „Очајна сам и као мајка и као професор; ова власт се највише борила за омладину“

Foto: FPSP

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић данас је боравила у Нишу где је требало да представи измене просветних закона у циљу побољшања услова школовања за предшколце, ученике основног и средњег образовања.

Тамо су је сачекали незадовољни студенти који данима протестују борећи се за испуњење својих захтева и праведније друштво. Тим поводом огласила се и сама министарка, која каже да је огорчена због „агресивног и непристојног понашања студената“.

– Свако у овој држави има право на мишљење, право на слободу говора, право да тражи одговор, али нико, апсолутно нико, нема право да другога физички или психички напада и вређа, рекла је министарка и додала да се појавила у Нишу без обзира на то што је упозорена да ће је дочекати студенти са транспарентима.

– Ја сам професор, лекар и читав живот сам са омладином, али ово није омладина коју ја познајем. Ови студенти су ме физички нападали, гурали, псовали ми мајку. Када сам им се обратила да се смире и да можемо да разговарамо, били су још гласнији и увредљивији“, рекла је министарка.

Она каже да се овде не ради о студентима који желе решење захтева, јер је све решено, нити се ради о студентима који желе разговор, јер и то категорички одбијају.

– Дакле, не ради се о омладини која за циљ има стабилизацију, решавање проблема и унапређење услова живота, већ о политички подстакнутој омладини и благо речено очајна сам и као мајка, професорка и као министарка, да не могу сами да расуђују и да се не понашају овако неваспитано и агресивно, истиче она.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић упутила је следеће речи:

Ова власт се највише за омладину борила, за њихово боље здравље, као и образовање, градећи нове факултете, школе, вртиће, домове, смањујући студентске дажбине, повећавајући кредите и стипендије, са образовним установама изналазила увек решења за још боље услове учења, посебно у изазовним временима као што је био период Kовида. Не постоји дан да у центру наших дела није била омладина. Апелујем на сву омладину и њихове родитеље да се запитају шта је заправо циљ и да ли је у реду да псују, пљују, вређају и физички нападају људе око себе. На цивилизовано, држава ће, као и апсолутно увек до сад, одговорити разговором, док разговора нема за овај њихов начин решавања проблема.