Слабо интересовање за наставничка занимања, лоши уписни рокови из године у годину, довеле су до тога да се и на огласним таблама појединих факултета могу наћи понуде за посао, а наставници се траже и по друштвеним мрежама, пише РТС.
„Традиционално читав август, па и кад почне школска година, на недељном нивоу добијамо молбе директора из школа да поставимо некакав оглас, да позовемо наше студенте, чак и онe који нису завршили, али су при крају, да покрију наставу“, каже проф. др Небојша Икодиновић, продекан за наставу Математичког факултета.
На неколико природних факултета у јунском року уписано је мање од десет кандидата који желе да раде у просвети. На Хемијском факултету од 2017. постоје интегрисане академске студије и само тада је уписано 18 будућих професора.
„То је било само тада и никад више, бројеви су одмах постали једноцифрени, да би ове године били четири, што значи да смо ми са становишта једне високообразовне установе, у ствари промашили, имамо читав један студијски програм који је постао неинтересантан“, каже проф. др Рада Баошић са Хемијског факултета.
„Општа физика намењена образовању студената који ће да раде у настави, на том смеру нарочито имамо смањен број студената, у јунском уписном року уписали смо само једног студента“, наводи др Зорица Поповић, продекан за наставу Физичког факултета.
На непопуларност наставничке професије утицале су зараде, ограничење запошљавања у јавном сектору, урушен положај наставника у друштву.
„То треба системски да се реши, једноставно и тај материјални положај да буде на једном другачијем нивоу, да наставник буде као што је некада био, али да има то поштовање и ученика и родитеља“, истиче проф. др Даница Шантић, продекан за наставу Географског факултета.
Очекује се да ове године ниједан факултет који има наставничке смерове неће попунити буџетска места. Није за утеху, али ситуација је слична и у земљама у окружењу. Наставници, нарочито математике, недостају и у Хрватској и Црној Гори.