Kолико пута сте чули да намирнице купљене у западним земљама нису истог укуса као оне код нас, а од истог су произвођача? Да „њихов“ прашак боље пере, а шампон чини косу лепршавијом. Истина је да на наше тржиште стижу производи другог и трећег реда, који су неприхватлљиви у западним земљама, што је посебно осетљиво када је у питању храна.
Исте намирнице и производи као и нама, сервирају се и Мађарској, Словачкој, Пољској, као и свим земљама које су прикључене Европској унији 2004. године и касније.
Из тог разлога премијер Словачке Роберт Фицо дао је Европској комисији рок до јесени да почне да решава проблем различитог састава истих намирница и производа и запретио да би Словачка могла да уведе једнострани ембарго и повуче намирнице Западне Европе из словачких ресторана.
Депонија Европе
– Пре свих, ми смо тврдили да су многе земље постале канта за смеће и да смо депонија Европе. И код нас се шаљу производи које нико неће и који су лошијег квалитета, а продају се по истој цени. Мултинационалне компаније имају погоне у Пољској, Мађарској и Румунији, а ми купујемо производе управо из тих фабрика – каже за „Блиц“ Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, који додаје и да у чоколади која се код нас продаје често има мање лешника или мање млека, па људи са разлогом кажу како је „преко чоколада укуснија“.
Неколико стручњака се слаже да то што се у Србији купује производ из развијених земаља није гарант квалитета, јер је често закинут у односу на исти који се налази на рафовима маркета у Француској, Немачкој или Холандији.
Сиреви пуни адитива
Тако, у месним прерађевинама се ставља мање меса када се шаљу у наше крајеве, а сир има више адитива и мање млечне масноће. Рибљи штапићи купљени у Србији имају једва 30 одсто рибе у себи, док у западним земљама, од истог произвођача имају чак дупло више меса и то по истој цени.
– Већ неколико година земаље које су последње ушле у Европску унију жале се да се им шаљу производе трећег квалитета и да су то установиле њихове лабораторије. Произвођачи сваки пут налазе изговор и демантују то. То је очигледнио судбина новопримљених земаља, а ми не можемо ни да се бунимо – каже Милан Простран, агроекономиста.
Истраживање Агенције за безбедност хране Мађарске, утврдила су да су 24 артикла „мађарске верзије“ била лошијег квалитета него исти у Аустрији.
Kрем се теже размазује, наполитанке мање хрскаве
Резултати су показали, примера ради, да је мађарска верзија наполитанки познатог произвођача мање хрскава, а да се крем од лешника теже маже од оног купљеног у аустријским радњама.
У Србији овакве анализе не постоје, али када се узме у обзир да код нас стижу идентични производи као и на мађарско тржиште, па чак и лошији, јасно је у каквој смо позицији.
Детерџенти са мање ензима
– Рецимо, у детерџентима за прање веша који се шаљу код нас има мање активне материје, мање ензима него исти такви производи под истим именом на западу. Пример је да смо пре много година уочили да детерџент у Србији није исто што и у Белгији, где се производи, урадили смо анализу, која је коштала много и доказали да смо у праву. Исто је и са гардеробом. Kод нас избледи после два прања, док преко остаје постојана много дуже – прича Горан Поповић.
У Министарству пољопривреде наводе да су сви производи здрасвтвено исправни, а што се тиче квалитета он зависи од произвођача до произвођача и да је то њихова одговорност.
Извор: Блиц