Најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији посвећена Вуку Караџићу, реформатору српског језика, 92. Вуков сабор, свечано је јуче отворена у Вуковом дому културе у Лозници.
Сабор и ове године истиче значај ћириличног писма као темеља културног идентитета, подсетник да није свеједно којим писмом пишемо, нити како га преносимо будућим генерацијама. Ћирилица је више од техничког средства комуникације – она је симбол трајања, духовни и културни знак једног народа.
Подсећање на Вуков рад неминовно води ка спознаји да је његова реформа језика и правописа представљала дубоку културну револуцију. Утемељио је савремену писменост, створио прве речнике, сабирао и објављивао народне песме, предања и приповетке. Захваљујући њему, „глас народа“ није остао затворен у усменој традицији, већ је добио трајно место у књижевности и култури.
Током првог дана саборовања у Галерији „Мина Караџић“ представљен је „Музеј ћирилице“ из Бајине Баште, замишљен као живи простор неговања и унапређивања нашег писма. Након свечаног отварања, на сцени Вуковог дома културе изведен је поетски колаж „Песмо моја“, посвећен српским песницима чији су стихови преточени у музику.
Вуков сабор, који се завршава 14. септембра свечаношћу на Саборишту у Тршићу, остаје симбол заједништва и трајна опомена да се језик и писмо морају чувати, неговати и преносити. Сваке године ова манифестација нас подсећа да реч гради мостове између генерација и да културни идентитет живи онолико дуго колико га сами у себи препознајемо и чувамо.
Милан Станковић