Норвешка, генерално Скандинавија, у забавиштима нуди угођај сличан оном који је и код нас постојао пре 30, 40 година. Нема то везе са новцем, јер га деца још не капирају најбоље. Успех је у директној вези са здравим разумом. И традиционалним методама које су се показале одлично. Зашто их мењати?! Нисам педагог. Мама сам.
Док се код нас гурају у вртићким групама по 30 дете, у Норвешкој су групе од 9 деце а за њих се брине васпитачица и чак 3 дадиље.
У подне ће градоначелница Бергена Труде Древланд пресећати свечану врпцу у забавишту мога сина и званично отворити нас Дизниленд међу брдима. Иако деца јурцају по хиљаду квадрата од јуна, јутрос су се вијориле заставе Норвешке пред улазним вратима, пише новинарка и блогерка Светлана Танурџић из Новог Сада која сада са породицом живи у Норвешкој.
“Нисам ни скоцкала мисао. Чим ми је дадиља Кирстен споменула хепенинг, упитах на ком каналу ће бити емитована вест. Тишина. Неће долазити новинари. Банална је то вест. Шта је хиљаду квадрата комплетно опремљених наспрам здравог разума. Постидех се. Само код нас се за лопату песка на изровареном асфалту излазило на терен. Па чопор новинара, фоторепортера, сниматеља око три грама мозга у мафијашком оделу за цемент који грађани финансирају. Отварања вртића прате се још од камена темељца. Ма од идеје. Па десет година до реализације. И опет за наше новце…
О каснијој функционалној употреби и супер смештају – не треба ни говорити . Из ове перспективе и смешно је. А није било тако. Свој вртић сам обожавала.
Ишли смо једном недељно у посету другом вртићу. По двоје. У колони. Играли се до изнемоглости у дворишту и после ужине и после спавања. Постојала је, више као претња, Мара са варјачом “пекмезаром” за непослушне, али имали смо и слободу, активности, чист ваздух, одличну клопу. Кажу ми пријатељи да сада није тако. Деца се не изводе напоље. Храна је ужасна. Виршле, паштете, помије, попаре. Поједини родитељи се питају. Једна васпитачица на групетину од 30 деце…Норвешка, генерално Скандинавија, у забавиштима нуди угођај сличан оном који је и код нас постојао пре 30, 40 година. Нема то везе са новцем, јер га деца још не капирају најбоље. Успех је у директној вези са здравим разумом. И традиционалним методама које су се показале одлично. Зашто их мењати?! Нисам педагог. Мама сам.
Врата нашег Валхеим вртића су отворена за сву децу од 7.30 до 16.30 и родитељ одлучује када ће довести дете и када ће доћи по њега. Може касније, може раније. Мој син доручкује код куће, па стигнемо до 9 у вртић. У његовој јасленој групи је деветоро деце, васпитачица и три дадиље. Свака дадиља брине о троје, а васпитачица је задужена за комплетну организацију активности. Од 9 до 11 клинци су на представи, у музичкој соби или у дворишту. Све играчке могу се изнети напоље, иако у дворишту већ постоје љуљашке, песак, бицикли, пењалице и милион чудеса. Од 11 до 11.30 је оброк који служи вртић. Само петком је кувана храна, осталим данима је пециво, млечни намази, ражени, грахам, овсени хлеб, кисело млеко, млеко… Ротирају и измишљају. Петком је прави ручак на менију. Углавном служе рибу у милион варијација.
Најмлађа група у вртићу спава, а већ сви старији од 3 године не спавају више. Најмлађи спавају напољу. Без обзира на годишње доба. Дадиља једно по једно дете упакује у скафандер и смести у колица. Затим прекрије колица мрежицом против инсеката и воза их до сна. Колица паркира тик уз велике прозоре просторија њихове групице, и остави их једно по једно да спавају колико желе. Ово је рутина целе године. И када пада киша, и ако је хладно. Тада се уместо мрежице за инсекте навуче кишни прекривач за колица, и обезбеди додатно ћебенце. Кажу да сва деца обожавају ову дремку. Чак и они који нису навикли да спавају у колицима. Полако и заједно. Без драме.Филозофија да нема бољег сна од оног на свежем ваздуху неговала се и у Финској. Чак и на минус пет маме су остављале паркирана колица испред вртића и пуштале бебе да одспавају на миру. Све су биле добро упаковане у скафандере. Ни једној никада ништа није фалило. Спавање напољу се практикује све до тренутка када температуре падне испод минус десет. Тада се спава унутра. Исто је и у Норвешкој.
После дремке, деца имају различите активности. Заливају башту, хране жабу, брчкају се у соби за воду, читају, певају, или скачу у соби са лоптама. Од 14.30 се служи свезе воће или поврће које деца понесу и погрицкају, а после излазе напоље и у дворишту дочекују родитеље. Пре поласка кући, свако дете је обавезно да врати неколико играчака на место. Групице се изводе и у шетње у близини забавишта, и у центар града, до фјордова… Наравно, родитељ потписује сагласност.
На зиду су залепљени колажи у облику кућица и свако дете има свој. На колажима су слике мама, тата, бака и дека, кућних љубимаца… Оних којима се дете радује. Ако наступи криза, дадиље уз помоћ тих колажа смирују ситуацију. На свакој стварчици је написано име власника. Ако се загуби, све је могуће пронаћи у корпи изгубљено-нађено. На улазу су пиши-бриши табле са свим информацијама о вашем детету за тај дан. Колико је јело а колико спавало. Дадиља родитеље обавештава о свему, а додатно родитељи добијају мејл сваког петка са планом активности за следећу недељу. Не бране ни цуцле, а ни пелене, док дете само не одустане од њих. Али их воде и у старије групе, па по узору на велике, и они сами усвајају другачије навике.
Начух у неком разговору да наши вртићи више не изводе децу напоље на играњац. Да су пацови запосели прошле године један вртић у Новом Саду. Да не постоје степенице за, недај бозе, бег од пожара, а све у ламперији. Ма и да зову родитеље да дођу по дете већ после два сата, јер плаче.Све се срозало, али зашто и деца трпе опште лудило. Није могуће да нема боље клопе. Да нема лове за један нови велики вртић?! Зар је могуће да једна васпитачица и две асистенткиње воде групу од 30 деце. Да родитељи придикују. Да су уморне и васпитачице а и маме, од константне стрепње за сигурност свог детета док мукотрпно риљају за тужних 200 – 300 евра.
Вртић није обавеза, већ је дужност сваког друштва. И новац нема везе са здравим разумом када је реч о деци у вртићима. Њима само љубав, брига и посвећеност треба. Зашто им је и блато ускраћено?! Па блато је бесплатно.”
Извор: Бебац
Ovaj mi je tekst privukao paznju,jer sam u privatnom vrticu ,u Novom Sadu u kome imamo tri jaslene grupe,i trudili smo se da deci tj nasim bebama omogucimo sto bolji boravak kod nas.
U vrtic je upisano 25 dece a zaposlene su cetiri sestre vaspitaca tj strukovnog vaspitaca;
Radno vreme je od 6,30h do 18,30h
Imamo lepo odrzavano dvoriste sa lepom travom,desetak zimzelenih stabala,velikom fontanom sa pet kaskadnih jezera..lepu nadkrivenu terasu
Prostorije u kojima borave deca su adekvatno opremljene ,za igru,za kreativan rad,fizicke aktivnosti i sve ostale potrebe za normalan razvoj malisana
Svaki dan se izlazi u dvoriste
Ne jedu se virsle i paseta..nikada,jede se palenta,pavlaka,griz,jaja,pita sa sirom,zitarice..svaki dan se pije jogurt za dorucak,a uzine su uvek vocne
Trudimo se i zelimo da se svako dete oseti u nasem vrticu kao da mu je to druga kuca i odgovorno stojimo iza svake izgovorene reci da tako radimo i da cemo tako i ubuduce raditi
Leti deca idu bosa ,ako roditelji dozvole ,naravno
Sa decom se vaki dan radi program na engleskom..i jos mnogo toga
A da ,imamo video nadzor i roditelji,kad god pozele bez najave mogu da vide sta dete radi u vrticu
Ovim tekstom sam htela da vas obavestim da ne morate da zalite sto niste u Skandinaviji ili nekom drugom delu sveta,
mi smo tu za vas i vase dete
Pozdrav,s postovanjem
Olga Babic
Hvala Vam Olga što ste opisali Vaš vrtić. Već mi je postalo degutantno čitati kako su vrtići kod nas ovakvi i onakvi sa negativnim predznakom. Kako je super kada su deca musava , šmrlava i kako je preporučljivo da se valjaju po blatu i barama a kod nas eto to nije dozvoljeno. Tii tekstovi služe da omalovažavaju naše ljude i sve što je u Srbiji a kako sam pročitala i čula i u Norveškoj kao i u USA po vrtićima rade osobe sa bilo kakvim obrazovanjem a posle preko interneta polaži neke dodatno neke predmete.Pošto im plate i nisu neke u vrtićima se zapošljavaju uglavnom izbeglice i doseljenici iz svih krajeva sveta te je poenta ne rad sa decom nego njihovo čuvanje . I onda je najlakše izvesti ih negde napolje da trče i da se igraju . …i to je to.
Moje dete ide u drzavne jaslice. Hrana je odlicna, vaspitacicama sam prezadovoljna, mislim da moje dete tamo zaista uziva i da ima svu potrebnu negu. Preko leta izlaze u dvoriste I dva puta dnevno. Na meniju ne postoje pasteta, virile i bilo sta slicno… Tako da gospodja iz Norveske ne mora da brine, nije samo preko sve savrseno 🙂
Naravno ima kod nas dobrih vrtica.Nije pitanje samo kako vaspitacice cuvaju i kako rade sa decom vec koliko su i majke posvecene deci.Vaspitacice ne vaspitavaju decu vec to rade roditelji.Mene interesuju emocije..Kako se ophode prema deci u Norveskoj kada izraze bilo kakve negativne emocije.Da li se nalazi resenje sa roditeljima ili ih odmah izmestaju iz billoskih porodica jer koliko ja znam jedna su od vodecih zemalja kada je o tome rec.Bolje je od deteta napraviti kamen nakljukati ga lekovima za smirenje i hvaliti se kako je sve u najboljem redu.To je cilj ovog teksta jer to hoce i kod nas.Kada zele da uniste neki narod najbolje je krenuti od najmladjih.Volim sto sam Srpkinja i sto u Srbiji zivim!
…kuvana hrana samo 1x nedeljno u norveskim vrticu?! Onda i nismo tako losi..
Moja deca idu u državni vrtić u Loznici. Vaspitači su odlični, posvećeni i stručni. Naravno, ima izuzetaka. Hrana je odlična. Ručak je uvek kuvano jelo, užine voćne, ponekad kolač. Za doručak nema viršli, pašteta, ponekad imaju šunku, pršutu… Deca izlaze napolje jedanput dnevno. To bih menjala i sugerisala da posle spavanja deca izadju napolje i tu čekaju roditelje. Potrebno je češće organizovati posete (muzej, drugi vrtić, bioskop…). Jednom mesečno imaju predstavu u vrtiću. Grupe su od 25 do 30 dece i dva vaspitača.Deca se igraju u pesku. Nije problem u vrtiću i vaspitačima već u roditeqima koji ne dozvoqavaju deci da se prljaju pa je s njima potrebno raditi na edukaciji. I tako, ja sam zadovoljna. Naravno uvek može još bolje…