Са доласком врелих, летњих дана увек се питамо како да најбоље заштитимо нас и нашу децу од прекомерног излагања сунцу. Прочитајте нове препоруке Америчке педијатријске академије.
Према речима др С.Ј. Балк, ултравиолетно зрачење (УВЗ) узрокује три најчешћа карцинома коже: базоцелуларни карцином, сквамоцелуларни карцином и малигни меланом.
„Јавност није довољно свесна. Заштита од сунца није адекватна, па је меланом све чешћи. Ризик од карционма коже је већи што се особа више излаже сунцу или уколико се намерно излажу вештачким изворима УВЗ“, акже признати лекар.
С обзиром да се упркос ризику, излагање сунцу и вештачким изворима УВЗ не смањује већ повећава, препорука је да педијатри, барем једном годишње током редовних контрола деце, саветују о ризику излагања ултравиолетном зрачењу.
Препоруке:
• Избегавање настајања опекотина од сунца и препланулости, ношење одеће и шешира са широким ободом, коришћење наочари за сунце, и наношење крема за заштиту од сунца. Уколико је могуће, спољашње активности ограничити на период до 10 часова и након 16 часова.
• Уколико дође до опекотине услед излагању сунцу, мора се наставити коришћење средства за заштиту од сунца. Препарати за заштиту од сунца са заштитним фактором (ЗФ) минимум 15 треба да се наносе сваких 2 сата, након купања, знојења или роњења. Преферира се избегавање средстава који садрже оксибензон, јер ова супстанца има благо естрогено дејство, а апсорбује се путем коже.
• Претходно наведени савети се односе на сву децу, али нарочито на ону која имају светлу пут, младеже, пеге и/или уколико је неко од чланова породице имао меланом.
• Превенција од карцинома коже је доживотна, и почетак превенције још у раном детињству је од непобитне важности. Требало би барем једном годишње саветовати се са лекаром о излагању УВЗ-у, нарочито током пролећних и летњих дана.
• С обзиром да треба подржати физичку активност у спољашњој средини саветује се да се она спроводи на сигуран и безбедан начин, тј. пре 10 часова и након 16 часова.
• Са одрастањем, деца имају обичај да се мање штите од сунца. Препоручује се да од 9 године детета оно буде активно укључено у дискусију о заштити од сунца.
• Одојчад млађа од 6 месеци се морају заштити од директног излагању сунцу. Заштитна одећа и капе су неопходне. Уколико излагање сунцу не може да се избегне, треба нанети крему за заштиту од сунца на изложеним деловима коже. Неопходно је напоменути, да је апсорпција састојака заштитних крема већа у овом период, нарочито код превремено рођених беба, па овај начин заштите није идеалан у овом периоду живота.
• Педијатри морају знати о хемијској фотосензитивности лекова. Особе које користе ову врсту лекова морају ограничити своје излагање сунцу и морају избегавати УВА зрачење из вештачких извора зрачења. Уколико се излагање сунцу не може избећи, особа се мора заштитити одећом и кремом за заштиту од сунца са високим ЗФ који штити и од УВА зрачења.
• Одојче, било да се доји или је на исхрани адаптираном млечном формулом, и сва остала деца морају примати минимум 400 UI/дневно витамина Д. Деца код којих постоји ризик за хиповитаминозом Д, потребно је да испитати ниво 25-хидровитамина Д у крви.
• Саветовање да се излагање сунцу или вештачким изворима УВЗ повећа, а са циљем повећања концентрације витамина Д, је погрешно. Суплементи витамина и адекватна исхрана су правилан начин за његову надокнаду.
• Залагање педијатара за увођење закона о забрани коришћења услуга салона за потамњивање коже, за особе млађе од 18 година.
Извор: Универзитетска дечија клиника „Тиршова”