За родитеље будућих првака, првосептембарска еуфорија већ је почела. У градовима, најважнија одлука је она у коју ћете школу уписати дете. Неки бирају најближу, неки се распитују, прикупљају информације, вагају пре него што коначно и одлуче. И то је, знате, потпуно у реду. Децу рађамо, о њима бринемо и дању и ноћу, водимо рачуна како се хране, пазимо да испред њих не кажемо ружну реч, да их научимо шта значи бити добар, хуман, вредан. А онда, крену у школу у којој проводе велики део свог дана. И утицаји који се тамо дешавају, ствари које виде и чују, увелико их формирају. Како расту, све више.
У идеалној школи, млађи основци не сусрећу се са старијим, од којих се може чути много тога што не би требало.
У идеалној школи, прваке дочекује настава која од њих не захтева да 45 минута седе, ћуте и пишу, већ часови на којима се подстичу да буду креативни, да се искажу и поделе своје идеје.
У идеалној школи, настава није ни строго традиционална, ни само модерна, већ спаја најбоље од оба.
У идеалној школи, родитељи и наставници су тим. Али стварно. Јер само тако дете може да расте.
Када је њена најстарији син (а има их укупно четворицу) стасао за школу, Ивана Караџић, мама, магистар права, али и неко ко је, уз родитеље, растао окружен наставницима и професорима, кренула је у потрагу за таквом школом. Није је пронашла. Из љубави према својој, али и другој деци, одлучила је да такву школу створи.
Ово је њена прича.
Мама сте четири дечака, од којих најстарији има шест година. Ваша деца су кроз одрастање имала и још имају прилику да живе окружена природом, домаћим животињама, да уче о животу и ономе што нас окружује искуствено. А онда је дошло време да најстарији син крене у школу. Шта се тада догодило?
Размишљала сам који би био прави избор за моје дете. Тада крећу додатна питања и преиспитивања. Ја сам неко ко долази из породице где је неговање традиције заузимало посебно место у одрастању. С друге стране, моји родитељи воде Средњу школу „Коста Цукић“, сада већ више од 20 година.
Моја сестра, брат и ја, одрастали смо окружени причама професора и школским темама, где је на све нас највећи утицај оставио наш отац. Начин на који је он градио своју причу, како је бирао сараднике, вредности које и данас негује у свом колективу и међу ђацима, то како је остао доследан својим принципима, све то је оставило дубок и снажан траг и на мене.
Заправо, цео његов утицај на моје одрастање, охрабрио ме је да у тренутку када размишљам шта је прави избор за моје дете, заправо одлучим да отворим основну школу. Да кроз њу применим све оно што мислим да би било најбоље за одрастање и школски живот деце, али и све оно што сам као искуство упијала од свог оца.
Управо зато, породичне вредности и традиција су ствари које Приватна основна школа „Михајло Пупин“ посебно истиче. Наравно да ми пратимо и савремене тежње и иновације у настави, али нам је од суштинског значаја да нас и родитељи и деца доживе као продужетак дома, место које је сигурно, пуно топлине и љубави. То је оно што је деци у тим годинама, заправо и најпотребније.
Мој супруг и ја смо имали прилику да одрастемо управо на тим темељима таквих вредности, те ћемо се трудити да то и подстичемо кроз колектив и рад школе.
Као укључена мајка, нисте хтели да препустите ствари случају. Колико је важно у каквој школи наша деца проводе дан?
Деца су највредније што један човек може да има. И не само човек као појединац, већ и читаво друштво. Она су најосетљивији део нас. А када је њихова добробит у питању, сложићете се, ту нема компромиса. Мени је било важно да окупим најбољи тим учитеља и стручних сарадника. Зато је део колектива школе и Весела Мачкић, која је проглашена за званично најбољу учитељицу у Србији.
Када је у питању амбијент школе, приступили смо томе системски и учинили све да простор буде безбедан, модеран и подстицајан за дружење и учење. Поред изузетно опремљених учионица, имамо доста креативних просторија за дружења, драмске секције, различите радионице, две сале за физичко, терен за фудбал и кошарку, а такође школа поседује и свој базен, као и велике простране зелене површине за активности на отвореном.
Али то није све о чему смо размишљали. Деца у нашој школи имају обезбеђене све оброке, које ће припремати наша стручна сарадница Моника Варга Гуариенто, магистар нутриционизма. Њена улога биће да за децу припрема укусне, здраве и нутритивно богате оброке и да им помогне да пронађу свој пут на избалансираној исхрани. Заиста могу да кажем да ништа нисмо препустили случају.
Како сте бирали име школи? Зашто баш Михајло Пупин?
Наш циљ био је да направимо спој модерног приступа образовању који код деце развија креативност, критично мишљење и самопоуздање, и породичних вредности уз неговање културног наслеђа које треба да дају чврст темељ њиховој младој личности. И управо је та синергија синоним за име које школа носи – Михајло Пупин. То је име човека који је дао неизбрисив допринос науци, а који је увек с поносом истицао своје порекло. Био је први Србин који је добио Пулицерову награду за аутобиографију „Са пашњака до научењака“, којом је Американцима показао свет далеке Балканске земље у којој је одрастао и родног Идвора.
То је наша визија, да спојимо, науку, истраживање и образовање, али и културу и традицију у једно.
Када почиње упис у школу и ко све може да се упише ове године?
Ми се обраћамо оним родитељима који не желе да праве компромис када је одрастање и школовање њихове деце у питању. Који су брижни и који су свесни улоге које школа има на будући развој деце. Желимо да заједно с њима обликујемо целовите и одговорне појединце који имају способност критичког мишљења и који су спремни да иду у корак са развојем друштва, економије и технологије. Због тога у овој првој години рада уписујемо само први и други разред. Зато што је реч о деци коју, у том узрасту, можемо формирати заједно. Упис је тренутно у току, можете се информисати на нашем сајту.
Најважније је, ипак, ко ће радити с децом у школи. Ко су људи који чине ОШ „Михајло Пупин?
Људе који су ангажовани у Приватној основној школи „Михајло Пупин“ краси интердисциплинарни приступ у настави, свестраност и познавање страних језика, креативност у методама наставе и обликовању часова, као и интерактивни рад.
Директора наставе је Славица Пошарац, која је по звању професор српског језика и књижевности. Славица је кроз своју богату професорску каријеру, радила и у школама у Чикагу, као и у домаћим основним и средњим школама. Била је редовни професор у Десетој београдској гимназији и у Основној школи „Раде Кончар“. У „Sunday School оF the Holy Resurrection“ u Чикагу, учила је децу да говоре, пишу и читају српски језик и упознавала са српском традицијом, културом и историјом.
Затим, споменула сам Веселу Мачкић, која је професор разредне наставе од 2010. године и неко ко промовише и веома посвећено доприноси идеологији да школа треба да буде окружење у којем ученици развијају пре свега животне вештине, а онда и знање за будућност.
Весела је добитница награде Најбољи едукатор Србије за 2019. годину. Године 2020. проглашена је и за “Нај жену” од стране медијског издања Блиц жена. Рекреативно се бави триатлоном. Била је вицешампион у олимпијској и дугој дистанци у триатлону 2019. године. Најуспешнија је триатлонка у Србији за 2019. 2020. 2021. и 2022. годину.
То су наши кадрови (један њихов део), а у том смеру ћемо и ширити причу – окупљањем оних људи који верују да деца заслужују окружење у ком ће њихова креативност и потенцијал моћи да се испоље и надограде, али и где ће учити о поштовању, емпатији, породичним вредностима.