Уџбеници, бар не сви, неће морати да се штампају, јер ће моћи да буду дигитални, једна је од кључних новина Нацрта закона о уџбеницима.
Како пишу Новости, јавна расправа о овом документу почеће крајем ове недеље, када ће сви заинтересовани моћи да дају своје примедбе. Да би школске књиге могле да буду само у дигиталној форми, у закон је уведена одредба да је уџбеник „основно дидактичко средство у било ком облику или медију“.
Када дигитални уџбеник буде предвиђен законом, биће усвојени стандарди за његову израду, као и нови план уџбеника. У Министарству просвете су навели да ће „ово решење омогућити јефтиније, праведније и доступније образовање“.
Основа за учење и даље ће, у највеће броју случајева, остати папирни уџбенички комплети, преносе „Новости“.
Будући закон вратиће „у игру“ мале издаваче, јер се укида квота по којој су за неки уџбеник, да би био у употреби, морали да се изјасне наставници најмање пет одсто ђачке популације. Ова одредба у претходном закону уведена је јер је постојало готово 80 лиценцираних издавача уџбеника на тржишту.
Када је уведено да је минимална квота да се нека књига нађе у учионици, да из ње учи најмање пет одсто ученика, многи су нестали са тржишта. Опстали су само највећи издавачи.
Измењен је и начин за подношења рукописа и одобравање уџбеника, тако да рокови за овај посао буду краћи, а процедура једноставнија. Биће укинуте и листе прегледача уџбеника, које је до сада потписивао министар, а нови пропис дефинише критеријуме ко може да буде прегледач.
Једна од новина биће и Центар за нискотиражне уџбенике, који би требало да реши проблем материјала на језицима националних мањина, али и уџбеника прилагођених слабовидој деци, као и литературу за средње стручне школе коју издавачи, због малог броја примерака, не желе да штампају. Због тога се поједини предмети и даље уче из књига објављених у СФРЈ.
Такође, школе ће моћи да набављају уџбенике посредством ученичких задруга. У Министарство просвете објашњавају да је то мера која би требало да укине сиво тржиште, посреднике и смањи крајњу цену коју плаћају ђаци и њихови родитељи. Провизије које узимају посредници могле би да буду подељене напола.
Извор: 021/Новости