Просветни радници незадовољни због новог Упутства које предвиђа да школе, у којима је смањен број ученика, расформирају већ постојећа и саставе нова, већа одељења, што ће велики број учитеља оставити без посла, док ће наставници изгубити постојећи фонд часова.
Иако су и ђаци и наставници у српским школама на летњем распусту, ситуација у просвети се ипак не смирује. Наиме, новим Упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама, које је донето 14. јула, министар Вербић је поново успео да на себе навуче гнев професора и наставника, толику да у саопштењу Уније синдиката просветних радника Србије министру поручују „За име Бога, иди!“.
Шта је то толико наљутило просветаре када је утврђен број ученика по одељењу идентичан прошлогодишњем, најбоље се види у два пасуса, којима се додатно дефинише начин одређивања величине одељења у једном разреду.
Наиме, ново Упутство прво одређује да су школе дужне да у првом и петом разреду број одељења дефинишу према броју ученика у њима, тако да једно одељење не може да има више од 30 ђака. Ако у школи у разреду има од 31 до 60 ученика формирају се два одељења, од 61 до 90 три, и тако даље по овом систему.
Међутим, новим Упутством је предвиђено и да уколико је у већ постојећим одељењима, изузев новоформираних у првом и петом разреду, дошло до смањења броја ученика, школе су дужне да направе нова одељења, водећи рачуна о равномерној расподели ђака. То значи да уколико је број ученика у једном разреду већи од 30, школа формира два одељења у којима не може да буде мање од 15 ученика. Разред може да се подели на три одељења када је број ученика у сваком минимум 21, а на четири и више када у сваком има најмање 23 ученика.
То и не би било страшно да се Министрарство просвете годинама није залагало да се број ученика по одељењу смањи како би српско школство ишло у корак са стандардима Европске уније. Због тога у многим основним школама у земљи већ постоје одељења другог, трећег и четвртог разреда које имају само по 23 или 24 ученика. То практично значи да ће она бити расформирана и поново прављена нова да би се попунила квота од 30 ђака. Да је то изводљиво показује пример да уколико имате пет „малих“ одељења од 24 ученика, сада ће због новог Упутства она бити спојена у четири.
Оваква „рационализација“ поново покреће питање технолошких вишкова јер ће многи учитељи и професори остати без посла или ће им бити смањен фонд часова. Ако њих придодамо групи оних који су вишковима проглашени прошле године а још увек нису прерасподељени по другим школама, назире се да ће почетак ове школске године, као у осталом и сваке досад, бити буран.
Додатни проблем ново Упутство прави и за ненаставно особље, директоре, секретаре, педагоге и помоћно особље. Како се њихов број у једној школи утврђује према броју одељења, јасно је да ће библиотекари, педагози, секретари поново изгубити неки део радног времена јер је школа изгубила једно или више одељења.
Како истичу у синдикату, ново Упутство не представља проблем само за наставника, већ и за ђаке који су се навикли на своје наставнике и другове из школских клупа, а сада ће морати да их мењају.
– Ново Упутство уноси хаос у школски систем, ремети рад и структуру одељења. Сигурно да јесте проблем и за наставнике који ће изгубити један, два или више часова, јер ће деца бити пребачена у већ постојећа одељења, али много већи проблем је како ће то психолошки да утиче на ученике, који су навикли на једну средину, а сада ће поново да их тумбају. Школа захтева континуираност и сигурност, али то наше Министарство не препознаје јер сваке године доносе различита упутства, коментарише Милан Јевтић, из Уније СПРС-а.
Са друге стране, коментари по друштвеним мрежама су подељени. Постоје и они коју подржавају одлуку министра јер кажу да није рационално да нека сеоска школа, која има свега неколико одељења, има директора који је запослен пуно радно време. Поједини истичу да је коначно дошло време да се и ненаставно особље прогласи технолошким вишком, јер су, кажу, до сада то били углавном само учитељи и наставници. Занимљиво је да око проблема рационализације школског система не постоји јединствено мишљење ни у оквиру свих синдиката просвете.
У Унији синдиката просветних радника Србије истичу да је јасно да је школском систему потребна рационализација, али да се они залажу за систем у коме ће свака школа у Србији моћи нормално да функционише. То значи да школа мора да има секретара који ће бринути о законитости рада, шефа рачуноводства и правно лице, који има одређене обавезе, педагога или психолога јер живимо у друштву у коме је насиље повећано, а оно се спречава баш у школама.
Зато у Унији инсистирају да рационализација треба да тече постепено, односно да се утврди колико од тих секретара, педагога и другог ненаставног особља иде у пензију на крају једне школске године, па да се онда та сеоска школа припоји некој градској. Међутим, истичу да док се процес рационализације не заврши, што је посао Министарства, свим школама се мора омогућити да нормално функционишу јер не може да се дозволи да на пример деци у сеоским срединама не буду обезбеђени исти услови као и ђацима у градовима.
Виолета Глишић
Извор: Крагујевачке
1. Racionalizacija škola (škole sa brojem odeljenja od 15 moraju da se pripoje većim škola) i da izgube status pravnog lica
2. Stručno uputstvo treba da se ne menja iz godine u godinu
„Škola zahteva kontinuiranost i sigurnost, ali to naše Ministarstvo ne prepoznaje, jer svake godine donose različita uputstva“. Čudno, šefovi u sindikatu ovom recenicom kazuju da su iznenađeni?! UPravilnicima potanko stoji kako se formiraju odeljenja, a Upustvo je samo izvod iz Prvilnika koji opisuje situaciju i prilagođava cilju; odnosno moglo se i naslutiti da ce ovogodišnje Upustvo biti „strožije“ od prošlogodišnjeg i da ce težiti Pravilniku.
„U Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije ističu da je jasno da je školskom sistemu potrebna racionalizacija, ali da se oni zalažu za sistem u kome će svaka škola u Srbiji moći normalno da funkcioniše. To znači da škola mora da ima sekretara koji će brinuti o zakonitosti rada, šefa računovodstva i pravno lice, koji ima određene obaveze, pedagoga ili psihologa, jer živimo u društvu u kome je nasilje povećano, a ono se sprečava baš u školama.“
Zašto mora da ima SEKRETARA koji ne može da zastupa školu na sudu nego uzimaju advokata! Sledi, imamo nedokavlifikovane osobe za sudove koji se zovu sekretari skola. Onaj njihov ispit je PROMAŠENA INVESTICIJA, a pisanje raznih školskih akata je i onako prepisivanje.
Mnogo jeftinije je imati službu iz koje bi sekretari odlazili pojedinih dana u male ŠKOLE. Nekada je svaka mesna kancelarija imala sekretara. SADA nije tako, bar u NIŠU, i onako, ako želiš neki poso da završiš odeš u opštinu i tamo to radiš pa i overu dokumenata.
Upisivanje u matićne knjige, rade odeljenjske starešine.
Nekad je Ministarstvo propisalo da minimalni broj odeljenja za da skola moze biti pravno lice je 24. To se nije poštovalo jer su trebali direktori da budu PARTIJSKI DOSTOJANSTVENICI. Pravno lice za škole sa min 24 odeljenja, pa da skola ima kompletnu SVITU od knjigovođe, sekretara, direktora, biliotekara, psihologa, pedagoga,… To znači, na 30 radnika koji NOSE DNEVNIK, u OŠ, dodajte ovoliko onih koji su BIROKRATIJA – SVITA nedodirljivih.
Onda Ministarstvo spusti zahteve i odredi da je minimalni broj odeljenja 16 pa je to na 20 nastavnika koji nosi dnevnik celokupna SVITA. Sada generalni predlog sindikada da minimalni broj odeljenja bude 12, da bi ŠKOLA BILA PRAVNO LICE ili ti na 15 osobe koje nose dnevnik celokupna SVITA. Pitam se da li sindikalni šefovi zive u SRBIJI ili KUVAJTU ili u NORVEŠKOJ ili……?
Da podestim UNIJA je bila, i valjda ostala, protiv INKLUZIJE, a ovakvim stavom se ZALAŽE ZA INKLUZIJU, jer pravda celokupnu PEPSI sluzbu zbog INKLUZIJE i nekog nasila.
Ubeđen sam da ćemo mi proglasiti i zdravu decu inkluzivnom da bi smo NA SILU održali broj odeljenja. Tako se sada, zbog pozitivne diskriminacije, masovno javljaju učenici da su romske nacionalnosti da bi dobili +30 bodova. Svako ima pravo da se izjasni koje je nacionalnosti i niko nesme da posumlja u to ili da ispituje da li je to istina.
Malo starije kolege, mogu se saetiti, da je nekada bila hajka protiv ucenika koji puse duvan u skoli.
Sto smo vise PRETISKLI, sve vise pusaca.
Sada retko ko o tome prica i manje pusaca duvana u skoli.
Sto vise pricamo protiv nasilja cinimi se sve vise nasilja. Sve je kao inverzija ili ih posticemo da rade bas ono protiv cega se borimo.
Mozda gresima ali statistika to pokazuje.
Mi smo ZEMLJA paradoksa.
Sigurno da sva deca moraju imati iste uslove, ali to ne zavisi od sekretara skole, nego od kvalitetnog nastavnika i materijalnog obezbeđenja škole.
Mreža škola MORA odmah da se uradi u svim sredinama i to mora da uradi MINISTARSTVO a ne da ČEKAJU lokalne samouprave koje, kao što napomenuh, SVOJE KADROVE NAGRAĐUJU DA BUDU DIREKTORI ŠKOLA.
Kolega, paradoksalno je i tužno da vi kao zapoleni u školi tako simplifikujete i ne prepoznajete potrebu za psihologom, pedagogom u školi. Zbog međusobnog neuvažavanja, nepoštovanja i nejedinstva smo se i našli u ovoj situaciji. Da nas šutkaju kako hoće. Zašto i ne bi kada mi pljujemo jedni druge sa toliko zlobe vodeći isključivo računa o svojoj poziciji. Kako ne razumete da se krug sužava? Kada, otpuste te „neradnike“ sekretare, psihologe… mislite da će stati? Neće. Biće još gore. Pripreme ćete raditi kod kuće, pa će vam radno vreme biti 8 sati, imaćete god.odmor od tri nedelje, inkluzivnog učenika/e u odeljenju od preko 26 učenika…. I po pitanju procene radnika i neradnika ima ih i ovakvih i onakvih u redovima nastavnog i nenastavnog osoblja. Moje iskustvo je da su najgori oni što omalovažavaju rad drugih. Nažalost, nije ih mali broj. No, mnogo će vode morati da protekne….
*….Pripreme NEĆETE raditi kod kuće…
Prosvetni radnik koji posle toliko škola i godina rada ne zna da se negacija piše odvojeno od glagola. E i vi ste mi neki kolega…
Na zalost niste dovoljno dobro razumeli. Nisam pricao o radnicima i neradnicima nego o neposrednim i posrednim izvodjacima posla.
Ponavljam nikad nije visak neposredni izvodjaca poslova i on je neophodan, ali oni koji kontolisu te neposredne izvodjace poslova je SUVISE mnogo u obrazovanju. Zato smo i propali. Ne moze u gradjevinarstvu na 3 radnika biti poslovodja, sef gradilista, poenter,….
Zna se NORMA koja postoji u gradjevini 10 radnika jedan DESETAR koji radi sa njim i na 2-3 desetine BRIGADIR koji je najbolji radnik i on neposredno izvodi posao, a na 2-3 brigade POSLOVODJA koji nadgleda posao i isti organizuje, a na celom grdilistu JEDAN SEF GRADILISTA koji odgovara, nadgleda poso i kontrolise sve poslove i cita planove i …. Samo takva organizacija je OSUDJENA NA USPEH!!!!!
Sve ostalo u siromastvu je veoma diskutabilno.
Neka mecka malo zaigra i pred vratima direktora, sekretara i ostalog nenastavnog osoblja.
Tu smo, gde smo, i rade nam to što rade, a radiće još gore, baš zbog ovako primitivnih, malicioznih razmišljanja kao što je Vaše. Ne vidite dalje od sopstvenog nosa i arogancije. Ne možete da predvidite ni prvi sl.korak ministarstva, a teško vam/nam je. I pritiskaju nas sve bezumnije. I umesto da se međusobno ujedinimo nikad slozniji i rešeniji, vi likujete zato što će „mečka zaigrati i pred vratima“ sekretara, psihologa, pedagoga, bibliotekara…Koga vi to podučavate? Koje ste to škole završili i knjige na tom putu čitali? Kakav ste kolega?
Мора ли се сеоска школа укидати само зато што нема директора. Зар је директор власник школе. Треба пола Србије и више оставити без школа, зато што нема довољно одељења која би могла да покрију одељенско место. Педагог, психолог, секретар и све друге структуре који имају мање контаката са децом од наставног особља, може радити свој посао и из неке веће школе, па некада је тако и било, деца су мирно завршавала своје обавезе и наставници радили свој посао. У чему је проблем, у томе што ћемо га замислити па неспособни наставници неће моћи да спрече…Да ли смо свесни шта значи за једну сеоску средину ако остане без школе, деце, граје, смеха и радости. Деца која оду једном у град, више се неће враћати њивама и ливадама, то добро знамо из личног искуства. Али лични интерес не треба да буде и општи. Директор може бити и један у неколико организованих установа, то је потврђено и нормално. Свака установа ће имати одговорно лице које ће бити у настави и радити све што је потребно како би се настава одвијала нормално. Можда сам погрешно разумела, али ако треба укинути школе испод 15 одељења, најбоље сви шаторе па на Теразијама да организујемо наставу по парковима, тако ћемо бити најбилиже оним највећим школама, гужваћемо се, дивићемо се градској вреви и бићемо велики, јер смо крај великих. Боже сачувај, оставиће толике људе без посла и затворити толике школе, па које село има школу која има више од 15 одељења у Србији?
Škola sa manje od 15 odeljenja ne gasi, nego gubi status pravnog lica (pripaja se kao izdvojeno odeljenje).
POGRESNO STE RAZUMELI!!! Ne ukidaju se odeljenja nego skola ko pravno lice. Ta odeljenmja ce biti samo pripojena nekoj drugoj skoli i tako ostaje. NPR U selu AA postoji skola sa 8 razreda i zove se XX. Skola ko pravno lice gasi se i pripaja se skoli YY, a u selu AA ostaju ta 8 odeljenja u 8 razreda.
Neko hoce da male gradske skole PROSVERCUJE pored seoskih skola.
LJ je u stvari Verbićev potparol. Sve je najbolje razumeo, a ipak ne vidi od šume drvo. Analogija funkcionisanja građare i škole je rekla sve.
Lj nikada nije bio niti ce biti Verbicev podparol.
Lj govori samo istinu, a to je da nismo postovali zakonske i podzakonske akte, i sto je najgore nismo TADA imali primedbe na te akte nego smo cutali i sve to gurali pod tepih. I to sto smo gurali pod tepih niz godina podize tepih pa (ne)znamo sta nas je snaslo sve je valovito i nestabilno.
Posto je ovo borba za prava prosvetnih radnika, onda koristimo i aksiome u borbi, a jedna je: GLEDAJ NEPRIJATELJA KAO PLANINU U DALJINI.
Zasto? Zato jer kada u neprijatelju gledamo oci ili ruku ili nogu ne vidimo celog neprijatelja i moze da nas iznenadi. Pogled KAO PLANINA U DALJINI vidi CELOG neprijatelja i nema sanse da nas iznenadi. To je odgovor oko SUME i pojedinacnog stabla.