Сећате ли се да смо се током часова у основној и средњој школи често питали како се која реч каже, да ли ћемо је написати спојено или одвојено, да ли смо је правилно акцентовали и сл. Иако су се професори трудили да нам на што бољи и једноставнији начин објасне поједине речи, нисмо баш увек успевали да их упамтимо.
У неформалном разговору ученика, а понекад и код појединих професора, често ћемо чути да кажу оделење. Именица оделење је неправилна, једини исправни облик је одељење. Од именице одељење наставком ски смо добили придев одељењски: одељењски старешина, одељењска заједница, одељењско веће.
За време часова српског језика читаћете неку од приповедака која је у програму, и неопходно је знати да је исправно рећи приповетки и приповеци, али не и приповетци. Генитив множине гласи приповедака и приповетки.
Уколико као ђак не испуните очекивања родитеља, често чућете: „Подхитно (или потхитно) да поправиш ту оцену!“ Једини исправан облик је под хитно. Такви су и изрази под старост, под морање, под притиском, под заклетвом, под псеудонимом.
Називи улица често буне ученике нижих разреда, али и код ученика виших разреда приметићемо недоумице приликом писања наведеног појма. У називима улица и тргова само се прва реч назива пише великим словом (нпр. Улица липа). Остале речи се могу писати великим словом једино ако је реч о властитим именима, на пример Улица Душана Радовића. Проблем представља питање да ли је сама реч улица део назива или не. Ако јесте, онда се пише велико у, а остале речи малим, осим ако је реч о властитим именима: Улица пролетерских бригада, Улица краља Милана.
Реч улица је најчешће испустива па се тада прва реч властитог имена у новом облику пише великим почетним словом: Станујем у Краља Милана, а он у Николе Пашића. Ако реч улица није део назива, односно нема је у регуларном називу, а ипак се употреби, онда пишемо малим словом у: Станујем у улици Зелени венац.
Аутор текста: Марија Алексић
Извор: Pismenica