Око 85 одсто студената, међу којима су и они који лично из различитих разлога не учествују у блокадама, подржава студентске блокаде и захтеве, показало је истраживање социолога са Филозофског факултета у Београду, у ком је учествовало око 2.000 студената са пет државних универзитета.
„Студенти који су активни током протеста су још јединственији, јер се девет од десет учесника (92 одсто) слаже и са захтевима и са блокадом факултета“, наводи се у саопштењу поводом прелиминарних анализа истраживања „Нова генерација у протесту“ које је спровео тим социолога из Института за социолошка истраживања Филозофског факултета.
Скоро две трећине (63,5 одсто) испитиваних студената/киња су навели да су „прилично“ или „веома заинтересовани“ за политички живот у Србији, што се види и кроз податак их је скоро четири петине (78 одсто) гласало на изборима у децембру 2023. и у јуну 2024. године.
„С друге стране, занимљиво је да је само 2,5 одсто међу њима учествовало у раду неке политичке партије или политичке организације“, додаје се.
Велика већина студената (90 одсто) осећа добро и испуњено зато што учествује у блокадама и протестима, а четири петине (80 одсто) учесника осећа припадност (студентској) групи управо због протеста и активности у којима учествују.
Скоро две трећине (65 одсто) родитеља испитиваних студената/киња изричито подржава учешће свог детета у протестима, док веома мали проценат њих изражава противљење (3,8 одсто), показало је истраживање.
„Подаци указују на то да су у више од половине случајева родитељи студената који су тренутно активни у блокадама и протестима били ангажовани у грађанским протестима деведесетих и 2000. године, што указује на значај међугенерацијског преношења политичког активизма“, додаје се у саопштењу.
Истраживање је спровео тим социолога из Института за социолошка истраживања Филозофског факултета Универзитета у Београду: Смиљка Томановић, Драган Станојевић и Милица Влајић, од 27. децембра 2024. године, а спроведено је преко онлајн упитника који је дистрибуиран преко мрежа колега и студената.
„Циљ оваквог ‘грудва снега’ метода био је да се у истраживање укључи што већи број студената без обзира на то да ли су активни у протесту или нису. Упитник је попунило преко 2.000 студенткиња и студената са пет државних универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, и Универзитета уметности у Београду. Због начина спровођења истраживања, међу испитиваним студентима/кињама су заступљенији они који су активнији у актуелним протестима“, наводи се.
Извор: Бета