Једног летњег и сунчаног дана човек је са својим сином ишао кроз шуму. Одједном, дечак се изненада спотакао о камен и стењући је узвикнуо: “Аххх”!
Кад изненада, зачу глас који је долазио са планине: “Аххх”!
Зачуђен, он бојажљиво упита: “Ко си ти”?
Али, одговор који је добио био је: “Ко си ти”?
Ово га је мало наљутило, па је сада узвикнуо: “Кукавице”!
Али, и глас му исто одговори: “Кукавице”!
Дечак збуњено погледа у оца и упита га: “Тата, шта се ово дешава”?
“Сине“, рече отац, “обрати пажњу“.
И тада отац узвикну: “Дивим ти се”!
Глас одговори: “Дивим ти се”!
Отац поново узвикну: “Предиван си”!
Глас рече: “Предиван си”!
Дечак је стајао изненађен, још увек не схватајући шта се то дешава. Отац му је онда објаснио: “Људи ово зову ‘ехо’. Али, то је уствари ‘живот’. Живот – ти увек враћа оно што му ти дајеш. Живот – је огледало свих твојих дела.
Ако желиш да имас више љубави, онда мораш давати више љубави. Ако желиш да имаш више добра, онда сам подари више добра. Желиш ли да имаш разумевање и поштовање, онда мораш више разумевати и поштовати. Ако желиш да људибуду стрпљиви са тобом и да те поштују, тада и ти буди стрпљивији са људима и више их поштуј.
Ово правило се односи на сваки аспект живота. Живот ти увек враћа – оно што му ти дајеш. Ток, квалитет и смисао твог живота нису случајности, живот је увек – огледало твојих дела!