Оливер Петковић, професор математике и рачунарства из Глогоња, упутио је отворено писмо јавности које у целости преносимо.
У циљу спречавања лажних вести, смиривање панике и спречавања дискриминације поводом појаве једног регистрованог случаја корона вируса у насељеном месту Глогоњ, као одговоран грађанин који се професионално бави педагошким радом, али и као одборник у Скупштини града Панчева и члан Савета МЗ Глогоњ, а уједно и лице које је према решењу Санитарне инспекције Панчева стављено под здравствени надзор осећам потребу да се обратим јавности.
У мору нетачних (читај лажних) информација, природно је очекивати страх код људи, али постоје и начини да се информишете и проверите информације.
Глогоњ, никако није селендра у коју доктор долази два пута недељно, са шаком пуном упута, нити је село у којем живи корона вирус, те су сви мештани заражени – као што нису ни сви Београђани, Новосађани, Суботичани, Панчевци, Њујорчани, Италијани, Кинези…
Мој пријатељ из Глогоња јесте заражен. И да ли га означити крстом, избрисати га из именика, ставити на црну листу? Свакако не..
Да ли се понашати одговорно, у складу са препорукама стручњака? Да.
То сам и учинио када сам му после прегледа лекара, док још није установљено присуство вируса корона, однео лекове јер му је препоручена кућна изолација наредних пет дана како би му се пратило здравствено стање. Изашао је на праг куће, са маском на лицу. Без уобичајеног поздрављања руковањем, дао сам му кесу са лековима и питао за здравствено стање.
Позвали су га ипак на тестирање. Неизвесност читавог дана. Здравствено стање му је боље. Смирио се суви кашаљ. Драго ми је што сам пријатељу однео лекове.
Резултати су стигли касно ноћу.
Следећег дана, изјутра ми јавио да су резултати позитивни и да је смештен на инфективној клиници у Београду. Такође, да је превентивно, због тога што радим у школи, и мене додао на списак људи са којима је био у контакту и који ће бити стављени под здравствени надзор. Не сећа се да ли смо се руковали. Рекох му, нисмо, али је боље да и ја не идем на посао, због природе посла којим се бавим.
У селу се појавила Санитарна инспекција. Људи са заштитним оделима. Деца би рекла свемирци. Деле нам решења о стављању под здравствени надзор. Комшије би рекли, проширила се зараза. Здравствени надзор означава здравствене прегледе и епидемиолошко испитивање лица која су била у контакту са оболелом особом. Нисмо још увек обелели. Породица и блиски пријатељи немају никакве симптоме вируса и за сада се добро осећају.
Пре него што је и мени саопштено да ћу бити под здравственим надзором, не знам како, али многи мештани добијају лажну вест да осим мог пријатеља и ја имам вирус корона и с обзиром да радим у школи никако не треба децу пустити у школу. У селу настаје хаос.
Ујутру ме већ сви зову да питају како сам иако нисам болестан. Објашњавање о целој ситуацији траје сатима, јер телефон непрестано звони.
Стиже ми решење о здравственом надзору и саопштавам директору да нећу долазити на посао наредних 14 дана. Не бринем се ја за математику рекох, али му саопштавам да сам забринут за број деце који ће доћи у школу. У страху су велике очи.
Лажних вести на друштвеним мрежама све више. Како бих охрабрио ђаке и родитеље, шаљем им тачне информације путем друштвених мрежа. Данас је бројно стање редовно. Успео сам.
Међутим, ланчана реакција се наставља.
Због панике, незнања или нечег трећег дешава се да су многи мештани Глогоња дискримисани, обележени Корона вирусом. Наставници неће да држе наставу ако је у учионици ученик из Глогоња, посебно који је претходном периоду био у контакту са мном, иако је то било пре две недеље. Колегама који раде са мном али и у другим школама, препоручује се да не долазе на посао. Неки запослени који су из Глогоња, враћени су са посла.
Мислим да је ипак због нечег трећег. Бојим се да смо изгубили разум.
Разумем да је страх присутан, али то не оправдава неодговорно понашање. Не оправдава дискриминацију. Не оправдава да нас вређају!
Радујем се повратку пријатеља из болнице.
Оливер Петковић, Професрор математике и рачунарства из села Глогоњ.
Извор: 013info.rs