Број студената који уписују смерове за наставнике хемије, физике, биологије и математике за непуну деценију значајно је опао. Министарство просвете додељује стипендије од око 20.000 динара месечно студентима који се школују за будуће наставнике. Декан Хемијског факултета Горан Роглић каже за РТС да ђаци током промоција предавачких професија у школама прво питају колика ће им бити плата. Велимир Шећеров, декан Географског факултета сматра да је за решавање тог проблема потребан широки друштвени консензус, да се образовање постави као важно за опстанак нације.
Све је теже директорима школа да пронађу наставнике за замену, ако се неко разболи и оде на боловање. Упућени кажу да критеријума скоро нема, сви који желе да раде, лакше него икада добијају посао.
Према подацима Републичког завода за статистику, ситуација је озбиљна. Број оних који уписују смерове за наставнике хемије, физике, биологије и математике за непуну деценију значајно је опао.
Хемију је 2015. уписало 26 студената, прошле године само три. Од 28 студената физике, колико смо имали уписаних 2015. године, прошле године смо дошли до седам.
Од 15 студената који су хтели да буду професори биологије 2016, стигло се до два 2023. године. Ништа није боље ни на математици, коју је у прошлој школској години уписало само двоје студената.
Географија је са 84 студента, дошла на 20, а српски са 111 на 61 заинтересованог да се школује да предаје тај предмет.
Филозофски факултет се још и најбоље држи, али и ту је пад осетан. Од почетних 120, дошли смо до 84 оних који жели да га студирају и предају филозофију деци, када га заврше.
Министарство просвете додељује стипендије од око 20.000 динара месечно студентима који се школују за будуће наставнике на различитим факултетима и васпитаче у предшколским установама.
Чекајући одговор Министарства
Декан Хемијског факултета Универзитета у Београду Горан Роглић каже да су састанак са ресорном министарком, на којем су изнели своје предлоге како би се потенцијални студенти стимулисали да изаберу наставничке смерове, имали још прошле године и да још никакав одговор нису добили.
Према речима декана Географског факултета Велимира Шећерова, за решавање тог проблема потребан је широки друштвени консензус, да се образовање постави као важно за опстанак нације.
Роглић истиче да ђаци током промоција предавачких професија у школама прво питају колика ће им бити плата. У хемији плате се крећу од сто до сто двадесет хиљада динара што се, како напомиње, не може мерити са ЕТФ-ом, ФОН-ом или Машинским факултетом.
Он наглашава да једино образовање може да води земљу напред, а да се оно уништава протеклих 15-20 година.
„Поставља се питање да ли родитељи желе приватно образовање за своју децу које ће плаћати десет хиљада евра или квалитетно државно образовање какво је ова земља некада имала“, наводи декан Хемијског факултета.
Извор: РТС