Просветне раднике у Србији од октобра ове године очекује повећање плата од пет одсто.
Тако ће почетне зараде наставника, без додатака за стаж или разредно старешинство, износити 106.104,51 динар, а на исти износ могу да рачунају и васпитачи, секретари и шефови рачуноводства са седмим степеном стручне спреме.
Иако су успели да се изборе за обећано повећање зарада једног дела запослених, председница Уније синдиката школа Београда Снежана Романдић за Бизнис истиче да инфлација већ „нагриза“ плате просветара, који ову годину почињу у комплексној ситуацији и много тежим околностима него што је то био случај претходних година.
Колико ће тачно износити повећање у октобру за одређене групе запослених?
Влада Србије усвојила је у јануару ове године Уредбу о допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, којом се коригују коефицијенти за обављање послова одређених група запослених у просвети у основним и средњим школама, као и предшколским установама.
Зараде запослених у просвети утврђују се на основу коефицијента који се множи са основицом за обрачун плата у јавним службама, а која у нето износу за основно и средње образовање од јануара 2025. године износи 5.555,21 динар.
Тако ће од октобра ове године, на повећање зарада моћи да рачунају наставници и васпитачи са шестим степеном стручне спреме, чији ће коефицијент износити 16,40, па ће примити зараду од 91.105,44 динара.
Учитељ са петим степеном стручне спреме и коефицијентом од 15,05 моћи ће да рачуна на плату од 83.605,91 динар, док ће учитељ и васпитач са четвртим степеном стручне спреме и коефицијентом 14,79 имати зараду од 82.161,55 динара.
Домари, спремачице и финансијско-књиговодствени радници без повећања
Повећањем плата запослених у просвети и у марту и октобру изостављени су домари, административни, финансијско-књиговодствени радници са четвртим степеном стручне спреме, али и возачи, сервирке и спремачице, чији су коефицијенти остали исти.
Романдић каже да је ово остало да се испреговара пре потписивања саме уредбе, али да су надлежни због свакодневних дешавања прекинули са преговорима и да због тога они нису реализовани до краја.
„Највероватније је разлог био то што нису желели да се баве преосталим делом. То су људи који раде административно-финансијске послове и домари који зарађују готово минималну зараду и скоро су изједначени са платама помоћно-техничког особља, а раде један изузетно одговоран посао. Колико је он одговоран, а неплаћен, говори чињеница да има јако мало оних који желе да раде ове послове по школама, тако да су та радна места у дефициту“, тврди Романдић.