Деца која ускоро крећу у школу и она која већ шарају своје букваре почетком 2030-их година наћи ће се на радним местима. Сва су предвиђања да ће до тада добар део послова преузети вештачка интелигенција, те се родитељи, али и цело друштво сусрећу са врло важним питањем – како спремити децу за будућност коју ни ми сами не можемо да предвидимо?
У покушају да одгонетнемо ово комплексно питање, контактирали смо неке од наших водећих стручњака, научника и угледних професора који заједно са својим ученицима размишљају о узбудљивим променама које будућност доноси.
Директор Математичке гимназије у Београду, професор Срђан Огњановић сматра да је је једини пут у будућност инвестиција у нашу децу, и то ону од пет, шест, седам година.
– Сведоци смо најбржег и најинтензивнијег развоја технологије у досадашњој историји. Упоредимо само данашњицу са светом од пре 30 година! А шта нас тек очекује: аутомобили и авиони без возача, школе на даљину, филмови и позоришта са виртуелним глумцима… Тако и образовање мора да доживи потпуну трансформацију – сматра Огњановић.
Он истиче да је и у тој тешко одредивој будућности постоје знања која ће деци неумитно требати.
Математика као гимнастика мозга
– Најважније је да се ученици уче да размишљају, а не да само меморишу податке који су им већ доступни у сваком тренутку. Значајно се повећава потреба за математиком и алгоритамским програмирањем. Чак и у неким друштвеним наукама последњих година потпуно доминира математика. Нобелову награду за економију у задње време добијају само математичари. Све више ће тако да буде и у правној науци – истиче он.
И из водећих светских образовних центара истичу да је аритметика, поред читања и писања, једна од дисциплина која ће деци несумњиво требати.
Иако деца већ данас питају „зашто морам да знам да рачунам, кад имам дигитрон у телефону?“, математика ће им бити неопходна не само да би и знали како да стварају, већ да би научили како да разумеју огроман број података са којима ће се свакодневно суочавати.
Машине ће моћи да раде математику 20. века, док ће математика 21. века бити више фокусирана на идеје. У сваком случају, без математике деца неће моћи да схвате функционисање вештачке интелигенције, о којем ће морати да имају барем најосновније знање.
Биотехнологија, геномика, област напредних материјала, али и емоционална интелигенција
Весна Црнојевић Бенгин, професорка на Факултету техничких наука у Новом Саду, сматра да промене које долазе не треба да нас плаше, јер се у пословима будућности човек неће такмичи са машином, већ радити ствари које машина не може.
– Потенцијал дигитализације видим управо у томе да се човек ослободи послова које може да ради машина, као што је био случај и у претходним индустријским револуцијама. То ће човеку оставити времена да се бави стварима које су само њему својствене: да буде креативан, да смишља нове концепте, ради тимски, развија емотивну интелигенцију, унапређује социјалне односе – сматра она.
Како каже, јасно је да ће у будућности бити веома тражена занимања везана за вештачку интелигенцију, математику, роботику и аутономни транспорт.
– Ту су и области напредних материјала, биотехнологија и геномика. Али, постојаће и читав низ послова у којима су кључни емотивна интелигенција, међуљудски односи, тимски рад, лидерство. Верујем да ће у оваквим пословима људи још дуго бити испред машина – сматра Црнојевић-Бенгин.
У складу са тим, децу треба оспособити да разумеју и реше комплексне проблеме.
– Рачунарска писменост се код данашње деце подразумева. Како смо до сада у школи сви учили да пишемо, иако је било јасно да нећемо сви бити књижевници, тако и сада сви морамо постати рачунарски писмени. И то не значи само да пошаљемо имејл или отворимо неку веб страницу, већ да користимо рачунар као моћан алат у свом послу биолога, пољопривредника, правника, лекара… – каже ова професорка.
Она такође истиче развој индивидуалних особина као кључни задатак образовања.
Креативност, критичко мишљење, емоционална писменост
Тијана Мандић, професор психологије на ФДУ сматра да није само интелигенција нешто што треба развијати код деце, већ и њихова креативност, како би сутра могла да се каријерно остваре.
– Децу треба учити не критизерству, већ критичком мишљењу, способности да дају здраву критику. Досада смо их усмеравали на резултате учења, по принципу „ако научиш лекцију, добићеш оцену, диплому, па посао“, а сада морамо да их учимо како да стално уче. Предвиђања су да ће деца која данас крену у школу током своје каријере променити 11 послова, од којих ће многи бити потпуно супротни. У складу са тим децу треба учити да уче и са 40, 50, 60 година – каже она.
Такође, важно је у њима развити интринзичку мотивацију, тј. унутрашњи порив да нешто постигну.
– Најкреативнији људи су они који се воде овим поривом. Новац, успех, плата, све су то спољашње мотивације које нису толико јаке као оне изнутра. Дакле, у детету треба наћи једну или спектар ствари које га интересују, а онда га научити како да изнутра жели да се у томе оствари – објашњава.
Како каже, поред рачунарске писмености битна је и емотивна, као и способност да дете да самостално доноси одлуке.
Толеранција на несигурност и сталну промену
– Децу ћемо морати да навикнемо да буду толерантни на несигурност. Они ће пролазити кроз константне и нагле промене и у таквом ритму ће морати да функционишу без страха. Психологија сматра да ће се у будућности појмови стреса и трауме променити, јер свима ће животи бити веома стресни и трауматични и на то треба развити барем неку дозу толеранције. Деца треба да буду сналажљива, јер то ће бити њихова нова нормалност – каже она.
Мандић саветује родитеље да развију код деце радозналост, која не мора бити супротстављена лепом понашању, ако је правилно усмерена.
– Ту су и флексибилност у мишљењу, оригиналност, спонтаност, машта, као и она стара вештина без које ништа не би било могуће – развијање добрих радних навика – закључује она.
Извор: Блиц