Када је реч о оценама, родитељи често сматрају да су им деца оштећена, а жале се и када је критеријум оцењивања у питању. С друге стране, просветари сматрају да смо ђаке превише размазили и да смо од њих направили „кампањце“, пише Курир.
Према Правилнику о оцењивању, наставници су дужни да тест или контролни задатак најаве бар пет дана унапред. Поред тога, ако се и одржи изненадни петнаестоминутни тест, оцене не смеју бити унете у дневник. Наставник је дужан да контролни тест понови уколико га половина разреда уради лоше, а они ђаци који су незадовољни добијеном оценом могу да траже понављање теста.
– Ученик највише два пута може да тражи понављање контролног. Ако и после та два пута добије јединицу, она ће му бити уписана у дневник. Тестови ће се понављати на захтев разредних старешина, али и ђака. Наставници морају ученицима да кажу и које области ће бити заступљене на тесту – објашњава за Курир Марија Крнета из Министарства просвете и додаје да је циљ да се деца мотивишу.
Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, сматра да су данашње генерације заштићеније у односу на претходне:
– Плашим се да, кад тако унапред најављујемо провере знања, подстичемо децу да кампањски уче. Овако, кад не знају када ћете бити оцењивани – ви их подстичете да уче и да се припремају за сваки час. Превише смо их размазили, а видимо да нам деца из школе излазе функционално неписмена. Можда и није проблем у програму и градиву, можда је проблем у томе што смо их размазили, а школе претворили у школице, уместо да то буде озбиљна припрема и за живот и за студије.
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић наводи да је ово додворавање родитељима и ђацима, као и да се укида аутономија наставника, која је већ доста нарушена:
– Без квалитетног знања и квалитетне практичне наставе нема ни доброг ђака, ни мајстора, ни гимназијалца. Већ смо у огромној мери смањили критеријуме оцењивања, рецимо, за нешто за шта се пре 15 година добијала двојка, данас се добија петица.
Шта предвиђа правилник
– Оцена са изненадног теста не сме се уносити у дневник
– Сваки контролни мора бити најављен минимум пет дана раније
– Уколико на тесту више од половине ђака добије слабе оцене, наставник мора да га поништи
– Ђак који је незадовољан оценом има право да тражи поновни тест
– Ученик има право два пута да се жали на оцену
– Наставник је дужан да обавести ученике које области ће бити на тесту
– Школе су дужне да на огласној табли обавесте ученике о датумима теста
Извор: Курир
Najbolje da im dozvolimo da kad urade kontrolni odmah sebi daju i ocenu, a mi da to potpišemo i prepišemo u dnevnik bez provere. Treba da nestanemo kao nacija i država definitivno.
Da trebate da detetu recimo nakarikate 11 jedinica u dnevnik a da to dete pritom nije spremno da odgovara i da ocena sa kontrolnog odmah jedva cekana da se upise u dnevinik.
Vi,Vezna, treba da proucite pravopis,pa se onda javite da komentarisete.
Goca
То значи да ће се свака писмена провера радити бар 2 пута јер је увек неко незадовољан. Како то убацити у план рада?
Tiosave, po Pravilniku se ponavlja test samo ako vise od pola ucenika dobije slabu ocenu a test mogu tada da ponove i svi ostali koji su nezadovoljni ocenom. Ne stoji nigde da se test ponavlja saski put kada je neko nezadovoljan (mozda samo u medijima ali oni nisu relevantni).
Da trebate da detetu recimo nakarikate 11 jedinica u dnevnik a da to dete pritom nije spremno da odgovara i da ocena sa kontrolnog odmah jedva cekana da se upise u dnevinik.
Napraviste cirkus od skole i pretvoriste je u zabaviste za odrasle. Sramota!
Ni manje ni vise nego 2 puta da se zali na ocenu!!!Zasto nije dovoljno jednom?!Ko sta radi,mi cemo da ponavljamo jedan isti test,tj pripremamo zadatke ponovo,zakazujemo,pa problem sa terminima,sve dok svi ne budu srecni i zadovoljni!Ili ce mnogi nastavnici u startu max da smanje kriterijum da ga ne bi ponavljali!I tako tonemo sve nize i nize..
Sta cemo sa kvalitetom predavanja? Ko stiti djake od profesora koji iz casa u cas grese pri izradi zadataka u toku predavanja. Brisanju sa table istih i prepustanju djacima da ih sami zavrsavaju jer je cas vec na samom kraju. U nase vreme sve relevantne lekcije bile su deci ispredavane. Nemojte samo molim Vas braniti struku po automatizmu. I sami znate kakve razlike u kvalitetu predavaca postoje a kontrola ovog segmenta uopste ne postoji. Osim kad Vam vise od pola djaka dobije slabe.
Ako budu radili i ponavljali testove, koliko vremena ostaje nastavniku da predaje gradivo koje mu je propisano planom i programom?
Narode! Postovani roditelji, ucitelji, nadtavnici, profesori! To sto imamo ministre prosvete i razne projekte za koje je neko uzeo novce ne znaci da moramo da kreiramo nesposobne nesamostalne ljude od nase dece!…dajte vise osvestite se! Trebaju nam savesni, samokriticni mladi ljudi, a ne potencijalne sociopate i pseudoretardirana deca!
Dosta vise prihvatanja serviranih „promena „..zato sto je nesto novo ne znaci da je dobro! Treba naci meru..kontrolni treba da budu i najavljeni i nenajavljeni. Ali ono sto je neophodno, sto moramo svi zajedno da uradimo- treba „vratiti“prosvetnim radnicima pravu ulogu edukatora i vaspitaca umesto „cuvara reda“ i zadovoljavanja papiroloskih kriterijuma koji su nametnuti „odozgo“
Bravo! Upravo tako. I mi, a i ucenici, postali smo zamorcici novih PROJEKATA i novotarija raznih ministara ?
A kada će izaći digitalna verzija pravilnika?
Kao родитељ и као вишегодишњи наставник примећујем да ми три ствари сметају:
1. програми;
2. оцењивање и
3. однос свих нас према школи.
1. Програми: преобимни, велики број предмета, више пута се понављају на различитим узрастима, често неодговарају узрасту (деца су приморана да уче напамет без логичког закључивања, учење често буде напето и стресно)
2. Оцењивање: било би добро да има више описног оцењивања (на тај начин усмеравање ученика би било ефикасније и природније, оцењивање реалније, дешава се да у гимназији највише уче периферне предмете – будући лекари имају једне потребе, будући правници неке друге потребе и слично …); од великог значаја, у некој школи, битно је ко ће предавати и како ће тестирати; ако више наставника у једној школи предаје исти предмет од велике користи било би прављење заједничких тестова – усаглашавање критеријума – пракса показује да је то врло тешко.
3. Однос свих нас према школи: потребна су већа улагања; поред тренутног принудног улагања у дигиталну технологију, локалне самоуправе треба више да улажу у унапређење квалитета наставе (свеукупно за унапређење практичне наставе – више експеримента … опремање лабораторија …) Свеукупно образовање заслужује и треба да има већи значај код свих нас, и у политици и у пракси.