Оцењивање и закључивање оцена у основним и средњим школама питање је које често изазива недоумице код родитеља и ученика. Важно је разумети ко у ствари доноси коначну одлуку о оцени, као и која права ученици и родитељи имају ако сматрају да оцена није праведно изведена. У овом тексту детаљно објашњавамо правни оквир који регулише ове процедуре.
Како се закључују оцене?
Током школске године
У току школске године предметни наставник оцењује ученика. Свака оцена мора бити јавно саопштена и образложена ученику на самом часу. Наставник оцењује на основу различитих техника провере знања: усмених одговора, писмених задатака, контролних вежби и других активности.
Ученик мора бити оцењен најмање четири пута у полугодишту из већине предмета, односно најмање два пута ако је недељни фонд часова један час недељно.
На крају првог и другог полугодишта закључну оцену не утврђује сам наставник. Процедура је следећа:
1. корак – Предметни наставник предлаже закључну оцену
2. корак – Одељењско веће утврђује закључну оцену на основу предлога наставника
Одељењско веће чине сви наставници који предају у том одељењу. То значи да закључна оцена није резултат одлуке једног наставника, већ колективног разматрања стручног тела.
Када одељењско веће не прихвати предлог наставника
Одељењско веће може одбити предлог закључне оцене који је дао предметни наставник. У том случају нова оцена се утврђује јавним гласањем већине присутних чланова одељенског већа, а утврђена оцена се евидентира у дневник уз напомену. У записнику одељењског већа се шире образлаже разлог промене.
Закључна оцена не може бити већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник током године.
Закључивање оцене из владања
За разлику од предмета, закључну оцену из владања предлаже одељењски старешина, а утврђује је одељењско веће. Оцена из владања одвија се на основу:
- Ангажовања ученика у vannastavnim активностима
- Понашања према другим ученицима и запосленима
- Извршавања школских обавеза
- Неоправданих изостанака
- Изречених васпитних и васпитно-дисциплинских мера
Од другог разреда основне школе, оцена из владања утиче на општи успех ученика.
Права ученика и родитеља: приговор на оцену
Приговор на оцену током школске године
Ученик или родитељ има право да поднесе приговор на оцену у року од три дана од дана када је оцена саопштена и уписана у дневник. Приговор се подноси директору школе у писаној форми, а директор је дужан да га размотри у року од три дана и донесе одлуку коју доставља подносиоцу приговора и наставнику.
Када директор утврди да је приговор основан
Ако директор процени да оцена није јавно саопштена или образложена, или да оцењивање није спроведено у складу са прописима, директор поништава оцену и појачава педагошко-инструктивни рад са наставником. Затим образује комисију за проверу знања ученика која има три члана, од којих су два стручна за предмет или област предмета. Наставник чија је оцена поништена упућује се на стручно усавршавање из области оцењивања и комуникацијских вештина.
Комисија поново прегледава писани рад или поново испитује ученика (уколико је реч о усменој провери). Оцена комисије је коначна.
Приговор на закључну оцену
Ученик или родитељ може поднети приговор на закључну оцену (оцену на крају полугодишта) у року од три дана од добијања ђачке књижице или сведочанства. Ако директор утврди да закључна оцена није изведена у складу са прописима, поништава је и враћа одељењском већу на разматрање и закључивање.
Приговор на оцену на испиту (за ванредне ученике)
За ванредне ученике који полажу испите, приговор на оцену са испита подноси се у року од 24 сата од саопштења оцене. Ако директор утврди да је приговор основан, поништава испит и образује нову комисију (у којој не могу бити чланови претходне комисије), а ученик полаже испит поново.
Приговор на одлуку директора: обраћање просветном саветнику
Ако директор донесе одлуку да приговор није основан, а подносилац приговора (ученик или родитељ) сматра да јесте, постоји могућност даљег жаљења. Подносилац приговора може поднети приговор на одлуку директора просветном саветнику, који је дужан да одлучи по приговору у року од седам дана и достави одлуку директору установе и подносиоцу приговора у року од три дана од доношења одлуке. Ово је највиши ниво правне заштите у поступку приговора на оцењивање.
Важне напомене
Педагошка документација
Наставник је дужан да води педагошку документацију (у електронском и/или писаном облику) која садржи:
– Податке о постигнућима ученика
– Процесу учења и напредовању
– Датим препорукама
– Понашању ученика
Ова документација користи се приликом одлучивања по приговору или жалби на оцену.
Писани радови
Школа је дужна да чува писане радове ученика до краја текуће школске године и/или до окончања поступка по приговору.
Поступак када родитељи више од половине одељења приговоре на рад наставника
Нови Правилник о оцењивању из 2024. године увео је посебну процедуру: ако родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да одређени наставник не спроводи наставу, вредновање и оцењивање у складу са прописима, они могу поднети допис школи.
У том случају, одељењски старешина обавештава наставника, надлежно стручно веће и директора, а директор, стручни сарадник и секретар израђују план појачаног инструктивно-педагошког увида у рад наставника. Ако родитељи нису задовољни одлуком директора, могу се обратити надлежној школској управи у року од седам радних дана.
Закључак
Систем оцењивања у Србији заснован је на принципу колективне одговорности (закључне оцене утврђује одељењско веће, а не појединачни наставник) и вишестепене правне заштите (приговор директору, па просветном саветнику).
Кључно је разумети:
– Предметни наставник током године оцењује самостално, али закључну оцену утврђује одељењско веће
– Свака оцена мора бити јавно саопштена и образложена
– Ученици и родитељи имају право на приговор у року од три дана
– Директор школе је прво место жаљења, а просветни саветник друго
– Комисија за проверу знања доноси коначну одлуку у случају основаног приговора
Познавање ових процедура омогућава и родитељима и наставницима да поступају у складу са законом и штите права ученика, уз поштовање принципа објективног и праведног оцењивања.
Текст је припремљен на основу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018, 10/2019, 6/2020, 129/2021, 92/2023), Правилника о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС“, бр. 10/2024) и Правилника о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС“, бр. 10/2024).













Moooolim Vas…
Molim vas kada tumačite zakone i pravilnike da pažljivije čitate i pišete. Ovakvim pristupom možete neke roditelje, učenike a možda i nastavnike dovesti u zabludu.
Naime, sve ste lepo opisali i razjasnili, osim dve činjenice.
1. Učenik mora biti ocenjen najmanje 4 puta u polugodištu, kao što ste naveli, u OSNOVNOJ školi, ali niste rekli da je u SREDNJOJ najmanje TRI.
2. Ono što je najvažnije – naveli ste da Odeljenjsko veće utvrđuje zaključnu glasanjem ali ste izostavili da Odeljenjsko veće može da promeni predlog zaključne ocene predmetnog nastavnika ISKLJUČIVO uz obrazloženje prema KRITERIJUMIMA UTVRĐENIM Pravilnikom o ocenjivanju.
To u prevodu znači da OV ne glasa po nekom osećaju, osećanju, mišljenju, smatranju i slično, nego po ISTIM kriterijumima koje je morao da primeni i predmetni nastavnik. A to znači da OV utvrđuje ocenu tako što potvrđuje predlog nastavnika, OSIM kada nastavnikov predlog nije u skladu sa kriterijumima iz Pravilnika.
I treće, mogli ste ljudima pojasniti i situacije kada se učeniku NE MOŽE zaključiti ocena.
Molim vas, obratite pažnju, poluinformacije tj. nepotpune i jednostrane informacije za neupućene nanose više štete nego kada nema informacija.
Браво, Ана! У потпуности се слажем са Вама. Ово је делимично једнострано изношење. Још нешто. Разумем да је текст написан према важећем Закону и правилницима, али зашто не наведете и то да има доста случајева када Одељењско веће гласа за подизање оцене само зато што појединим ученицима „фали једна оцена“ до одређеног успеха, а не зато што је наставник погрешно извео закључну оцену? Дакле, то се зове злоупотреба ОВ. Затим, навели сте један принцип закључивања оцена. Шта је са другим који је, у суштини, најправеднији и представља закључивање оцене на основу аритметичке средине свих унетих оцена у току ЦЕЛОГ ПОЛУГОДИШТА ТЈ. ЦЕЛЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ. Даље, напишите и то када ученик може остати неоцењен и када се упућује на разредни испит.
На крају, замолила бих вас да једном напишете и текст о правима наставника, као и о дужностима, обавезама о одговорности ученика и родитеља и шта се може десити тј. које су процедуре/казне ако их не поштују.