За наставнике и васпитаче је планирање наставе посао којем вероватно посвећују највише пажње у свом раду. То је разумљив став, имајући у виду да је то примаран посао људи који подучавају друге. Често се догоди да нешто на часу или активности не иде баш по плану и да је потребно одвојити одређено време за решавање искрслих проблема.
Колико год да се наставници труде да учине свој час занимљивим, увек има ученика који не прате садржаје које наставник презентује и не учествују у испланираним активностима наставе.
Једна од педагошких ситуација се управо може односити на овакво понашање неких ученика.
Пример: Док наставник предаје лекцију један ученик се стално окреће, заговара и запиткује децу око себе, често устаје са места, прилази другим ученицима и тражи нешто од њих…
Разлози зашто се ученик овако понаша могу бити разноврсни: не разуме градиво, нема довољно способности, недовољно предзнање, тренутно има проблема у породици, проблеми са вршњацима, поремећај пажње или понашања… У зависности од узрока одређују се кораци које ће наставник и школа предузети у решавању оваквог случаја.
Први корак који наставник треба да учини је да непосредно реагује на овакво понашање обраћајући се ученику са јасно исказаним захтевом шта се од њега очекује и са јасно истакнутом поруком шта ученик у том тренутку треба да ради – дати ученику примерен задатак, узети га за свог „помагача“, променити метод рада и слична решења којима се он укључује у активности часа. Наставник је у обавези да тако поступи и због друге деце која су ометана у свом раду и која, с друге стране, могу пружити вршњачку подршку и помоћ.
Комуникација коју наставник остварује са оваквим учеником је врло битан услов успешности решавања настале проблематичне ситуације. Уколико је комуникација мање конструктивна и укључује критиковање, окривљивање, испитивање, саслушавање ученика и слично, вероватно неће доћи до побољшања понашања или ће побољшање бити краткотрајно. Бољи начин за решавање је покушај да се нађе и разуме узрок оваквог понашања, што углавном захтева предузимање следећих корака:
- Сарадња са стручном службом школе је један од важних корака решавања и углавном неопходна у оваквим ситуацијама, јер ће помоћи у налажењу узрока проблематичног понашања ученика и налажењу трајног решења. Педагог и психолог школе ће својим методама рада, у сарадњи са одељењским старешином, прикупити кључне податке о ученику (способности, интересовања, мотивација, породично окружење, социјална зрелост ученика и сл. ) и реализовати свој рад са учеником.
- У зависности од узрока и јачине проблема стручна служба ће успоставити сарадњу са родитељима и потражити помоћ од надлажних стручних инстутуција (ако је у питању АДХД, поремаћаји понашања и сличан неки проблем ). У сарадњи са наведеним институцијама школа (тимови) планира и пружа подршку ученику.
- У случају васпитне запуштености детета или смањених способности наставници (тимови школе) ће планирати васпитни рад са учеником или индивидуализоване наставне активности.
- Наставници, на чијим се часовима ученик понаша на начин који је описан у наведеној педагошкој ситуацији, највећи ефекат ће постићи ако активности васпитног или индивидуализованог рада, које су предложили тимови, разраде у својим припрема часа, како би унапред знали шта конкретно треба да раде у датој ситуацији (нпр. промене садржаја, метода рада, другачија наставна средства, зависно од ефеката).
Све активности подршке ученику планирају се и реализују у сарадњи са одељењским старешином и треба да садрже и вршњачку помоћ. Родитељи ученика се редовно информишу и укључују на основу планираних активности.
Мирсада Топаловић, психолог
Извор: Хоризонтико