Проф. Бауцал: Дошли смо до тога да оцена представља мерило квалитета људског бића. И то је јако погрешно.

Foto: 24 minuta, Printscreen

Редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Александар Бауцал врло често и отворено говори о проблемима у српском образовању.

Др Бауцал предаје на предметима из области развојне психологије и психологије образовања, а у свом гостовању у подкасту Агеласт говорио је и о вечито актуелној теми оцењивања.

Том приликом открио је да је радио истраживање током којег је покушао да дође до одговора на питање када то ученици и студенти лоше оцене приписују својој одговорности, а када то виде као „кривицу“ наставника.

„Мени је било врло интересантно да осетим, да уочим ту разлику када ученици који немају добре оцене из неког предмета то адресирају као проблем наставника, а када им то делује као нешто најнормалније – не знам довољно за вишу оцену и то је то. Оно што обично прави разлику су два елемента. Један је постојање неких јасних критеријума, а други квалитет односа са наставником.“ – казао је овај професор.

Ако ученици имају позитиван однос с наставником и јасна су им мерила због чега је неко добио пет, четири, ако виде ту разлику, они то не виде као неправду, тврди др Бауцал.

„С друге стране, ако у својој перцепцији наставника доживе као дистанцираног, ако он никад није објаснио због чега је неко добио пет, четири или три, а нарочито ако су то неки комплекснији начини оцењивања, где се не може као у математици егзактно на основу броја тачно решених задатака дати и оцена, онда они то доживе као неправду. Наставник нас не разуме, наставник је овакав, онакав. Али ученици неће тако реаговати ако им је јасно и ако постоји комуникација и то нам показује да је решење проблема заправо у промени односа између наставника и ученика.“ – истакао је проф. Бауцал.

Он каже да би баш због таквих ситуација наставницима помогло када би постојали неки стандарди шта се очекује за пет, за четири, за три…

„Јер наставник у једној школи не може знати шта знају ученици у другој, него само шта знају његови ученици. Он ће можда за најбољег ученика рећи добро, ти ми највише знаш, то је пет, онај неко други има четири итд.“ – објашњава овај професор .

Др Александар Бауцал каже да постоји и још један додатни проблем са оценама који се не спомиње често, а то је велика корелација између оцена.

„Ако знаш једну оцену из неког предмета код ученика, ти мање или више знаш све његове оцене. То значи да је нама, у ствари, ученик добар, врлодобар или одличан. Дошли смо до тога да оцена представља мерило квалитета људског бића. И то је јако погрешно. Ако оцена постане ТО, онда је ту борба на живот и смрт. Јер ако ти немаш све петице, систем ти је на свој начин рекао да ти као особа ниси вредан.“ – казао је професор Бауцал.