Уморни сте, чека вас ручак на шпорету, а кућа је у таквом нереду. На све то, ваше дете је управо одлучило да додатно зачини ситуацију једним безразложним нападом беса. Звучи познато? Посматрате све ово у неверици и питате се у себи:
— Шта сад да радим? Како да ово решим? Да ли да све пустим да иде бестрага, да седнем и плачем над сопственим животом или да се лепо „терапеутски“ издерем на своје дете и пошаљем га у собу да се смири? Да се зна ко у овој кући мора да спреми ручак и без кога се не може.
У оваквим ситуацијама, већина родитеља себи најчешће говори како овако нешто више неће дозволити себи и како ће учинити све да се оваква ситуација не понавља. И како то у животу бива, сутра опет крене све испочетка, или што би се у народу рекло, “ ‘ајмо јово-наново“.
Шта треба урадити у овој ситуацији?
Одакле да кренемо и како да одредимо приоритете? Како да освестимо да овакве ситуације нису добре ни за нас, ни за наше дете – ни дугорочно, ни краткорочно?
За почетак, треба да разумемо како овакве ситуације делују на наше дете и на његово понашање у будућности, на његова осећања, жеље и тежње.
Које су то тачно ситуације?
Све оне у којима немамо контролу над сопственим понашањем, у којима смо љути, које у тренутку не можемо да прихватимо и које желимо да променимо. Када дете ради нешто што је за нас неприхватљиво ми немамо контролу како се ми осећамо и шта је то што ми желимо да дете уради да би поправило понашање. Тада најчешће наређујемо, критикујемо, анализирамо, плашимо, причамо у недоглед. Тада, а често тога нисмо ни свесни, као родитељ „играмо“ на страх, плашимо, претимо, вичемо, удаљавамо дете без образложења.
Детету најчешће није јасно шта желимо од њега, не зна шта очекујемо, шта треба да уради, блокира се због доживљеног страха и оно што се најчешће дешава учвршћује се негативно понашање. Ако такво понашање и промените, то буде краткорочно. Такво понашање родитеља није развојно подстицајно за дете. Зато је ПРВА СТВАР КОЈУ ТРЕБА ДА УРАДИТЕ да угасите сирену за стрес!
Гашење сирене за стрес је тежак задатак, али то није немогуће. Из искуства знате да ништа није лако, а ни превише тешко. Битно је да верујете и да то свесно желите.
Шта се у нашем организму дешава када наше дете уради нешто што не би требало ? У тим тренуцима, пали се сирена за стрес у нашем мозгу. Кад се та сирена упали, лучи се хормон стреса, кортизол. Тиме се ограничава наша способност да логично и пажљиво размишљамо о датој ситуацији и о могућим последицама нашег деловања у тој ситуацији. Најчешће поступамо по инстинкту. Склони смо да вичемо, ударимо, просипамо, падамо, плачемо над сопственим животом – па често прогласимо да је дете криво за новонасталу ситуацију, и решимо да га васпитавамо у овој ситуацији тако што га пљеснемо по гузи, вичемо…
Којим техникама се можете послужити?
БРОЈТЕ ДО 10
Ова техника допушта да размислите уместо да непромишљено реагујете у датој ситуацији. Када ово применимо, из центра у мозгу у коме се процесуирају емоције шаље се информација делу мозга који је задужен за рационално размишљање да се умири. То нам омогућава да донесемо рационалну одлуку шта радити у овој ситуацији, насупрот неразумном реаговању.
Ово је могуће само онда када искључимо своју сирену за стрес. А можемо је искључити дисањем. Дубоким, ритмичним дисањем из стомака. Тако хранимо свој мозак кисеоником и део мозга у коме се процесуирају емоције се умирује, а ми лакше и боље доносимо одлуке о томе шта нам је чинити у овој ситуацији.
ПРИХВАТИТЕ СВОЈ СТРЕС
Направите своју скалу за мерење стреса и када сте у овој ситуацији обележите на ком сте нивоу. Прихвататање стања у коме сте, први је корак да изађете конструктивно из ситуације која вас узнемирава. Тада отварате алтернативе, како да из конкретне ситуације изађете не повређујући ни себе, ни друге.
ПРЕТВОРИТЕ „МОРАМ“ У „ЖЕЛИМ“
Морамо само да умремо када за то дође тренутак, и да се породимо ако смо трудни исто када за то дође тренутак. Значи, мало ствари морамо!
Промислите шта желите од ове ситуације — да будете смирени и да нађете начин како да завршите оно што сте почели, а да се при томе осећате добро и ви и они које волите око себе.
Уместо што ћете себи рећи:
‘‘Морам сада да смирим и контролишем ситуацију.“
кажите:
“Желим да објасним детету како његово понашање утиче на мене и желим да он/она чује шта му говорим“
или уместо:
„Мора сада да поспреми играчке које су разбацане по целом стану“, реците себи „Желим да моје дете научи да ствари које користи (у овом случају играчке) врати тамо где им је место.“
Када на овај начин размишљате, ви сами одређујете приоритете и некада ће се десити да ћете од нечега одустати зарад себе самих и видећете да није неопходно да форсирамо неке ствари у жељи да делујемо савршено. Тај појам слободно избришите из речника јер он не постоји. Ни савршен човек, ни савршена жена, а понајмање савршен родитељ.
НАУЧИТЕ ДА БОДРИТЕ СЕБЕ
Реците себи “сутра је нови дан”, “ово ће проћи”, “није баш све тако црно”. Посипање шећером много више прија него посипање сољу, и утиче да се ток мисли промени брзином светлости.
ДАЈТЕ СЕБИ ПАУЗУ
Скувајте кафу. Удахните дубоко. Овакве ситуације се много лакше решавају хладне главе.
ФОКУСИРАЈТЕ СЕ НА ПОЗИТИВНЕ ЕМОЦИЈЕ
Сетите се на пример своје омиљене песме која вам увек поправи расположење. Када се фокусирамо на лепе и драге емоције то нам враћа оптимистично размишљање.
ПРОМРДАЈТЕ СЕ МАЛО
Урадите неколико вежби, исправите леђа, чучните-устаните. Па тако неколико пута!
ИЗАЂИТЕ НА ВАЗДУХ ИЛИ У ШЕТЊУ
Вратите се када се примирите. И немојте да заборавите да поведете дете са собом – и њему и вама ће промена простора и ваздуха пријати.
И ако све ово горе наведено не успе да вас врати у почетно стање, покушајте стару добру технику вриштања у јастук. Вриштите у јастук, ударите јастук, па загрлите јастук. Када су емоције наглашене, увек је добро да се оне негативне које позивају на љутњу и насилно понашање избаце, а боље их је усмерити према јастуку, него према себи или неком другом. Чули сте вероватно и сами колико спортови попут кицкбоxа помажу при смањењу стреса. Не морате да идете на часове уколико не желите, али некад и стари добри јастук мозе да помогне при избацивању вишка овакве енергије.
На крају, осмислите сами технику која ће вам највише пријати и која ће вас смирити, и не заборавите:
Живот је саткан од оних незаборавних тренутака, али и од оних у којима се понекад не сналазимо најбоље. Како ће ти тренуци изгледати зависи само од нас. Ми бирамо!
О овим и многим другим изазовима у родитељству можете сазнати више кроз програм “Подршка, не перфекција” Фондације Новак Ђоковић.
Аутор: Смиљана Грујић, психолог и психотерапеут посвећен образовању. У фокусу интересовања су јој саосећајна комуникација и управљање емоцијама. Смиљана је такође програм менаџер Фондације Новак Ђоковић и води програм “Подршка, не перфекција”.