Правилником донетим у априлу, било је предвиђено да свака школа која има мање од 32 одељења мора да одлучи да ли ће имати психолога или педагога, док школе са мање од 24 одељења практично неће моћи да имају стручног сарадника, изазвао је велику буру у стручној јавности. На адресу министра Срђана Вербића стигле су критике да у моменту када сва истраживања говоре да је насиље у школама у порасту, да је због инклузивног образовања све већем броју деце потребна помоћ школских психолога и педагога и да све већи број малишана због породичних проблема има тешкоће у учењу, он са платног списка школа скида управо оне који су најквалификованији да помогну деци.

 
Други део критика тицао се чињенице да надлежни нису препознали да психолози и педагози јесу сродне, али нису исте професије. Идеју министра Вербића да школа сама изабере између психолога и педагога многи су иронично прокоментарисали да би то било исто као када би Дом здравља морао да бира између кардиолога и гинеколога.
– Ми знамо да лаици тешко разликују психолога од педагога, али стручна јавност не би требало да има тај проблем. Нажалост, упоређујући опис послова психолога и педагога у Министарству просвете, видео сам да се ти описи послова често преклапају – каже др Иван Јерковић, председник Друштва психолога Србије и професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Како истиче, у пракси се често дешава, нарочито у мањим школама, да послове психолога ради педагог или обрнуто.
– Због тога, подсећамо да је психолог, и по закону и по образовању, једини овлашћен да користи психо-дијагностичка средства. То значи да нико сем њега не може да тестира децу и обавља психолошко тестирање за упис првака у школу. Ми знамо да се и ту често дешавају злоупотребе, али морамо да нагласимо да нико не може да „преузме“ тај посао психолога, јер је базично психометријско образовање нешто што недостаје другим „сродним професијама“. Приучене особе могу имати веома општу и погрешну представу како се поступа са психолошким тестовима – објашњава др Јерковић.
Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника, за наш лист каже да су од ресорног министарства добили усмено обећање да ће се на изради новог правилника радити у сарадњи са стручњацима који су запослени у школама.
– Резултати истраживања говоре да је у порасту насиље у школи и породици, што значи да нам је потребно више, а не мање психолога и педагога – закључује председница Уније синдиката просветних радника Србије.
—————————————————————–
Неразумно и „протеривање” логопеда
На Правилнику о финансирању у основној и средњој школи радило се за време штрајка просветних радника, подсећа Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника, уз оцену да је „анимозитет према просветним радницима резултирао бројним неразумним одлукама”.
– У такве спада и она о отпуштању логопеда. Све више деце има говорне мане, а некоме је засметала „шачица“ од тридесетак логопеда, колико је запослено у школама. Веома сам тужна јер се просвета третира као и свако друго јавно предузеће у којима су људи запослени без потребе, преко везе и захваљујући партијској књижици – каже Јасна Јанковић.
Извор: Политика