Први дани без родитеља
Прво одвајање од родитеља, односно полазак у јаслице, које се дешава у узрасту између прве и друге године, захтева посебну пажњу родитеља. Деца ово увек бурно доживе, а уз савете психолога Леле Вељковић помажемо вам да што лакше уз дете прођете ову промену.
– Како ће реаговати, зависи од особина детета, колико је осетљиво и сигурно, као и од квалитета односа родитеља и детета. Посебно је значајна њихова веза израђена пре тог периода. Квалитетни односи чине да се дете у новим ситуацијама осећа вољено и заштићено – каже Лела Вељковић.
Прочитајте и Како да адаптација на вртић траје свега неколико дана
Сам узраст детета и његове карактеристике отежавају полазак у јаслице.
– Вербалне способности нису довољно развијене и у овом узрасту велики значај има невербална комуникација. Родитељи зато посебно треба да обрате пажњу на додир.
Осетљивија деца на полазак у јаслице реагују бурно, постају веома раздражљивија. Ипак, адаптација је пролазна фаза. Са стресом се уз пажњу и бригу родитеља изборе сви.
Прочитајте и Могуће реакције током адаптације на јаслице |
КАКО УМАЊИТИ СТРЕС
– Укључивање у јаслице мора да се одвија постепено. Најбоље је да се дете прво упозна с особама које ће бринути о њему и да на почетку кратко борави у јаслицама. Временом период његовог боравка треба да се продужава. Зато родитељи морају да имају стрпљења док траје адаптација детета.
На листи онога што родитељи треба да учине јесте и разговор с васпитачима како би им се указало на особине детета, шта воли, шта га највише узнемирава.
– Дете треба да понесе и омиљене играчке, оне за које је везано и које ће му дати осећај сигурности.
Иако још не може речима да искаже како се осећа нити да у потпуности разуме говор родитеља, све што му одрасли упуте треба да се каже благим тоном.
– Јаслице треба да се детету представе као лепо место на којем ће стећи бројне другаре и где ће се о њему бринути пријатни људи – каже наша саговорница.
Прочитајте и Први сусрет са вртићем
РИЗИЦИ ОТЕЖАНЕ АДАПТАЦИЈЕ
Иако пролазна, адаптација за поједину децу може да буде посебно ризична.
– Поједини малишани могу да реагују регресивно, враћањем на раније облике понашања и губљењем вештина којима су овладали. На пример, може да дође до ноћног мокрења или појачане потребе за прусуством родитеља. Ипак, све то није забрињавајуће и спада у индивидуалне реакције детета на одвајање.
Извор: zena.blic.rs