ОНЛАЈН провере знања погледајте ОВДЕ
У наставку се налазе одабрани радови са нашег конкурса на тему јесени. Ове радове писали су ученици другог разреда.
Јесен је, јесен рана
У мом крају јесен је јако лепа. Где год да погледам, видим разнолике боје. Најлепши дан ми је био пре две недеље када је календарски почела јесен.
Освануо је леп и сунчан дан. Устала сам и спремила се за школу. Напољу је дувао благ и топао ветар. Док ме је тата возио у школу, гледала сам како ветар носи разнобојно лишће, помера крошње дрвећа на све стране. Ваздух је другачије мирисао него летос; осећала се свежина у њему, као да ће киша. Људи су обављали јесење послове на њиви, спремали дрва за огрев, вадили кромпир, маме и баке су спремале зимницу, осећао се мирис печене паприке у ваздуху. Неко је брао јабуке и крушке. Сви су користили лепо време да би завршили све послове пре него што захладни и почне киша. Још увек су шарени лептири летели од цвета до цвета, птице радосно цвркутале. Осећао се мирис ране јесени.
Јесен је лепо годишње доба. Волим је јер је разнобојна и свежа. Тада су људи више код куће са својим најмилијима, где одмарају уз пријатна дружења у топлим домовима.
Анђела Радовић, 2. разред
ОШ „Горачићи” Горачићи
Учитељица: Јелена Ивановић
Јесен је, јесен рана
Јесен је стигла у мој крај. Свако годишње доба је лепо на свој начин, али јесен је посебна.
Шума у јесен има своје прелепе боје. Све је браонкасто и златножуто. Дрвеће је пуно плодова, кестења, жирева и шишарки са којима деца воле да се играју. Природа се прелива у прелепе нијансе. На све стране се чује жагор. То људи журе да заврше јесење радове по њивама и пољима.
Волим јесен зато што има своје лепоте које красе природу.
Анастасија Царевић, 2. разред
ОШ „Горачићи” Горачићи
Учитељица: Јелена Ивановић
Јесен је, јесен рана
Јесен је опет стигла у наш крај.
Са дрвећа опада лишће, киша ромиња, сунце се скрива и птице селице одлазе у топлије крајеве. Мало је ветровито и деца пуштају змајеве. Плодови се најзад беру. Домаћице мељу парадајз, људи спремају дрва, веверице скупљају лешнике у њихова скровишта, медведи се спремају за зимски сан. Дан постаје све краћи, а ноћи све хладније.
Ја сам можда мало љубитељ јесени, јер сам рођена у јесен. Ипак, волим да гледам природу која се мења из дана у дан.
Катарина Петковић, други разред
ОШ „Горачићи” Горачићи
Учитељица: Јелена Ивановић
ОНЛАЈН провере знања погледајте ОВДЕ
Октобарске слике
Шарени октобар је обојио мој град најлепшим бојама. Сликарка јесен се ове године баш потрудила. У кофер је опет ставила крушке, јабуке и грожђе.
Неке биљке су се осушиле, али зато нове још лепше цветају. Дрвеће полако скида своје зелене хаљине, трава облачи жуто-смеђи капут. Земља је мокра од велике росе. Све мирише на опало лишће. Животиње се успављују. Не чује се више цвркут птица. Време се мења из дана у дан.Сунце стидљиво сија кроз облаке. Плаву боју неба замењује сиво-бела.
Волим октобар јер сам рођена 1. октобра и зато што су октобарске слике најлепше.
Нађа Нинковић, 2. разред
ОШ „Вук Караџић”, Бачка Паланка
Родитељ: Бојана Мирковић
Јесен око мене
Док лето полако одлази и односи топлину и вреле сунчане дане, са првим капима кише стиже нам јесен.
Жуто, увело лишће опада са грана и прекрива наша дворишта као златни ћилим. Јесен нам доноси разне плодове. То су: јабуке, крушке, дуње од којих нам маме и баке праве укусне џемове. Док шетамо улицом осећамо мирис печене паприке. То баке кувају ајвар, док деке спремају дрва за зиму. Иако је тмурно годишње доба, јесен има и своје чаролије. Када падне киша деца највише воле да гуменим чизмицама шљапкају по блатњавим барицама.
Јесен је свуда око мене: у нашој башти, дворишту, на улици, у воћњаку, чак и у школској клупи. Ја волим јесен, јер је најбогатије годишње доба.
Недељковић Анђела, 2. разред
ОШ „Станислав Бинички” Јасика
Учитељица: Маја Стојановић
Јесен око мене
Једног поподнева док сам ишла у школу, видела сам пуно лишћа које је опало и променило боју. Неке листове сам узела да испресујем јер су били прелепи.
Јутра су ујесен хладна, а касније у току дана буде топло. Има и даље сунца, али није жарко као у лето. На небу има и доста облака, па понекад пада киша данима. Нема више птичје песме ујутру, јер су селице отишле на југ, а станарице су заузете спремањем за зиму.
У јесен почиње школска година и нека деца то једва чекају, а друга и не баш.
Људи у јесен беру и сакупљају воће и орашасте плодове, које много волим. Пијаце су пуне разнобојног воћа, поврћа и цвећа.
Мени се свиђа јесен због шаренила боја и повратка у школу.
Тања Живковић, 2. разред
ОШ „Бранко Ћопић“, Београд
Родитељ: Бојана Живковић
Јесен
Јесен је нечујно стигла у наш град. Природи је подарила нови златни огртач.
Небом као лађе плове сиви и бели облаци. Крећу се споро, мењају свој облик и боју. Сунце се стидљиво скрива иза облака и пусти по који озебли зрак. Дрвеће је скинуло своје зелене хаљине и обукло предивне хаљине раскошних боја. Свуда около помешале су се жута, златна и црвена боја. Немирни ветар се игра са пожутелим лишћем на дрвећу. У ваздуху се осећа мирис влаге помешан са мирисом зрелог воћа. Миришу жуте дуње, јабуке, крушке и виногради пуни грожђа. Домаћице спремају зимницу од сочних плодова. У даљини се чује цвркут птица које одлазе у топлије крајеве. Дивље животиње допремају храну у своја тајна скровишта и припремају се за хладну зиму. Чују се весели гласови деце која уживају у последњим сунчаним данима у години.
Јесен је сигурно једно од најшаренијих годишњих доба које имамо. Волим јесен јер доноси сочне плодове и раскош својим бојама.
Лена Спасић, 2. разред
ОШ „Аврам Мразовићˮ, Сомбор
Учитељица: Лидија Николов Лукач
Јесен
Стигла нам је јесен и донела облачне и кишовите дане.
Будим се и гледам кроз прозор. Напољу пада киша и њене капи лупкају по мом прозору. Осећам се тужно, јер су прошли лепи и топли летњи дани. Док чекам да успори бар мало, посматрам природу. Ветар савија гране дрвећа,а увело лишће лети на све стране. Улица је пуна блатњавих барица. Инсекти су побегли у земљу. Птице су се сакриле испод кровова. Киша је залила биљке и окупала путеве. Небо је тмурно,облачно и сиво. Само се мој деда радује, он увек каже да ће бити плодна година када пада киша.
Недостаје ми сунце и његова топлота. Али после кише увек дође сунце. Јесен је пуна дивних чаробних боја и плодова и уживам у њима.
Сана Антоњак, 2. разред
ОШ „С. Милетић” Врбас
Родитељ: Биљана Антоњак
Јесен
У наше крајеве стигла је јесен. Поново су ђаци у школским клупама, мајке и баке спремају зимницу, ветар завија кроз огољене гране, а киша упорно ромиња данима.
Ове године сам упознао другачије лице јесени. Са баком сам ишао у госте код њеног брата у село. Он има велики воћњак јабука, тако да смо данима ранили да би помагали у брању сочних плодова. Док смо се враћали кући, возећи се у тракторској приколици, сладио сам се руменим јабукама. Око нас су се преливале златно – жуте боје јесени, а опало лишће шуштало је на све стране. Јутра су била прохчадна, а дани сунчани и топли. Увече нам је бака правила питу од бундеве и јабука, а са орамара су мирисале жуте дуње.
Боје и мирисе ове јесени дуго ћу памтити.
Михаило Ђерић, 2. разред
ОШ „Мајур“ Мајур
Учитељица Јасмина Јанић
Јесен
Прошло је лето. Септембар најављује долазак јесени. Нова перница и књиге спремно чекају почетак школе.
Јутра и вечери су све хладнији. Често пада киша, а небо прекривају сиви облаци. Моја сестра и ја идемо у школу. Лишће лагано жути и опада. Док идемо шушти нам под ногама. Ласте се спремају за далек пут.
Мама спрема зимницу. Улицом се шири мирис куваног пекмеза и печене паприке.
У село идемо и деки помажемо да спреми дрва за зиму. Декина кућа мирише на дуње које када убере стави на ормар. Из воћњака за мене деда убере најлепшу јабуку. Када ми је да каже: „Јово, јабуко дедина, ево за тебе ова најлепша!“ Лепа је јесен код деде на селу.
Са својим другарима користим сваки сунчан дан. Идемо у дуге шетње, играмо се лоптом, возимо бицикл и ролере.
Волим јесен, јер је пуна боја.
Јован Ђорђевић, 2. разред
ОШ „Момчило Настасијевић“, Горњи Милановац
Учитељица Биљана Ђорђевић
Jeсен
Моје место је најлепше у јесен. Тада је читаво прекривено златним огртачем, који се пресијава на задњим сунчевим зрацима.
Уморни ратари завршавају бербу свих јесењих плодова. Доносе кући наранџасте слатке бундеве. Вредне домаћице праве укусну зимницу. На све стране се у мом крају шири мирис печене
паприке. У кућама се чује пуцкетање ватре. Птице селице су отпутовале на далеки топли југ са моћним цвркутом. Сложне веверице сакупљају мале хрскаве жиреве. Сви се труде да пронађу
храну и добро скровиште за дугу хладну зиму која нам предстоји.Сунчани дани су све краћи и краћи, а ноћи дуже. Овако посебно изгледа јесен у мом месту. Моје место је најлепше у јесен.
Софија Прешић 2. разред
ОШ „Светозар Марковић“, Лапово
Учитељица Данијела Ивковић Мујковић
Јесен
Не знам зашто је другима смешно када кажем да је моје омиљено годишње доба јесен. Причали су ми да свако годишње доба има својих чари и ја стварно уживам у њима. Док моји другови највише воле лето због мора и кратких рукава, ја сам најсрећнија када ми кажу да ускоро стиже јесен.
Добро сам запамтила реченицу коју одрасли стално изговарају: „У јесен крећете у школу.“ Тако и знам да кад кренемо у школу брзо дође и јесен. Не знам тачно ког датума стиже, али примећујем када природа почне да се мења. Као мала сам стално гледала цртани „Пепа прасе“ и њихово скакање по блатњавим барицама. Не волим да носим кишобран, али уживам у скакању по барицама. Родитељи се стално љуте и причају ми да не смеју ноге да ми буду мокре, да тако уништавам ципеле и сличне ствари. Саслушам их пажљиво и кажем да више нећу то да радим. Онда сачекам прву прилику када они не гледају и скачем по барицама или их прескачем. Праве јесење чари!
Када сам била мала, причали су ми приче о природи, животињама и биљкама. Сада знам да читам па често тражим занимљивости о живој природи. Занимљиво ми је како се животиње спремају за зимски сан и сакупљају храну како би преживеле зиму. Биљке су ми некако тужне јер не цветају, али дрвеће тада има најлепше боје. Волим када се у парку направи тепих од лишћа. Лишће опада са дрвећа, али има предивне боје. На дрвећу остану зелени листови па онда полако жуте и опадају. Када дува ветар лишће лети на све стране. Направи се тепих од лишћа и ја онда ходам кроз тај тепих или легнем и ваљам се у њему и вриштим од среће.
Мама и тата, а и наше комшије, тада спремају зимницу. Свуда се осећа мирис печене паприке и праве нешто што се зове ајвар. Не волим га, али радо помажем у стављању киселих краставчића. Онда размишљам како су и животиње паметне јер се, као и људи, спремају за зиму. Учила сам из Света око нас да биљке саме стварају храну. Њих ми је некако највише жао јер ми се чини да се највише муче и да су веселије када сунце греје.
Лепо је када носимо кратке рукаве и сунце нам се стално смеши. Ипак више волим када дође јесен и могу да једем грожђе. Обавезно са мамом правим компот, али обожавам и када ми дају да пробам вино. Јесен је препуна дечјих чаролија и сви треба да науче да у њима уживају!
Лана Цветковић 2. разред
ОШ „Бошко Ђуричић” Јагодина
Родитељ: Маја Ракић-Цветковић
Јесен у мом крају
Јутро је. Устао сам и отворио прозор. Осетио сам хладан ваздух који ми је био познат. То је био мирис јесени.
Док сам посматрао природу угледао сам сунце које се борило да барем још мало буде светло и весело. Ветар је до мог прозора доносио жуто опало лишће. Чуо сам тужан глас животиња које су биле невеселе јер је лето прошло. Свака животиња би била уплашена за храну коју не би пронашла у складишту у коме би могла да преспава зиму. Био сам јако забринут за биљке и животиње, јер неће бити топлих дана. Орасположио ме је цвркут птичица. Њихова песмица личила је на мелодију коју нико не би могао да одсвира. Деца полако почињу да облаче своје топле, шарене џемпере. Осетио сам како киша која је росила полако пада преко моје косе и слива се на образе. Хладан ваздух разносио је мирис паприка коју су људи спремали за зимницу. Весео сам, јер знам да ће после јесени зима закуцати на мој прозор и раздрмати ме.
Свако годишње доба нам доноси нешто лепо, па тако и од јесени очекујем мирисне плодове, романтично и шум опалог лишћа и лепу слику природе.
Василије Лазаревић, 2. разред
ОШ „Горња Јабланица“, Медвеђа
Учитељица: Мара Подунавац
Jeсен
У зелено-жутом капуту, дошла је јесен у мој град. Моја породица и ја смо решили да за викенд прошетамо шумом.
У шуми је било дивно. Осећала сам се као јесења принцеза. Упознала сам веверицу Мицу. Она ми је показала целу шуму. Док смо шетали, скупљали смо кестење. Од њега смо правили разне фигурице. Пролазила сам поред дрвећа којима је опадало лишће. Као да је плакало, а ипак је изгледало раскошно и срећно. Скупљали смо лишће у гомилу и по њој весело скакутали.
Једва чекам да опет видим своје шумске другаре. Можда ћемо и следеће јесени имати нову шумску авантуру.
Уна Станковић, 2. разред
ОШ „Милоје Васић“, Калуђерица
Учитељица: Марија Комазец
Јесен
Октобар је ретко коме омиљени месец. Ја га волим јер нас спаја.
Дани су хладнији,па је цела породица на окупу. Ја помажем баки око зимнице. У јесен када идемо у шетње једемо печено кестење. После шетње идемо да пијемо топао чај. Више времена проводим са својим сестрама.
Можда је хладно и суморно, али ћебе чини да октобар буде најбољи месец у години.
Шипка Елена, 2. разред
ОШ „Јефимија“, Обреновац
Учитељица: Катарина Нешковић
Јесен
Ова јесен се разликује од осталих до сада. Обично падају кише и буде хладно.
Ове године је топло и можемо дуго да се играмо у парку. Иако не могу на базен, могу да возим бицикл и играм фудбал са другарима.
Посебно је забавно на часу ликовног, лепимо и пресликавамо сакупљено лишће у бојама јесени.
Јесен је са собом донела великог дебелог јежа у моје двориште. Вероватно је дошао по храну. Иначе, у јесен животиње спремају храну за зиму, а људи зимницу и дрва.
Дивна је ова јесен.
Лазар Родић, 2. разред
ОШ „Илија Гарашанин“, Гроцка, Београд
Учитељица: Љиљана Петковић
Јесен треба волети
Јесен је стигла у мој град.
Ни овог пута није стигла сама. Са собом је довела своје пријатеље: ветар и тамне кишне облаке.
Облаци су отерали сунце, ветар је савијао крошње дрвећа, а лишће је летело на све стране. Лишће је добило бакарну, црвену, жуту и наранџасту боју.
Јесен доноси мирис жутих дуња, зрелих јабука и мирис печеног кестена. Птице су одавно одлетеле на југ, а мали врапци праве своја гнезда испод кровова кућа. По јесењем путу просуте су шишарке, ораси и дивље кестење. Шишарке скупљамо и бојимо сребрном и златном бојом и тако имамо украсе за новогодишњу јелку.
Јесен је оставила свој траг свуда око нас.Није топла и весела као лето, али има своје боје и мирисе који су лепи и красе природу.
Кад јесен дође не треба бити тужан због њеног сивила, већ јесење дане обојити најлепшим осмесима и уживати!
Теодора Спасојевић, 2. разред
ОШ „Бранко Радичевић“, Мали Зворник
Учитељица: Весна Вукосављевић