Учење страног језика ствара страх како код деце тако и код родитеља, првенствено код оних родитеља који слабо знају тај језик, па често већ од првог разреда одмах пошаљу децу на приватне часове или упишу у школе језика. Имајте у виду да већина нас професора енглеског језика није имала родитеље који су знали тај језик у то доба, нисмо имали чак ни интернет, контакт са енглеским језиком био је углавном преко MTV-a слушајући песме наших омиљених група. А у то време, деведесетих прошлог века, кад изађе часопис ,,Ћао“ и у њему нека песма на енглеском језику, ми смо одмах узимали речнике и тражили да ту песму преведемо, па, врло често, ти наши „кућни“ избледели речници нису били адекватни, па смо трчали у библиотеку да нађемо неки бољи речник и онда смо сели и заједнички превели ту песму. Какво је то било задовољство кад бисмо то заједничким напором уклопили у смислену целину!
Како мотивисати дете да се осамостали у учењу страног језика?
Као професор енглеског језика, тврдим да већина деце може да савлада језик без приватних часова, и то у просеку са само сат времена учења седмично. Покушаћу да наведем неке корисне савете који ће доста деци помоћи у учењу.
Хајде да уклонимо страх од непознатог. За почетак, навешћу вам један пример који може доста користити.
За почетак, потребне су нам две кутије за ципеле и цедуљице истих димензија – можемо их исећи од листова папира за штампање. Једна кутија ће бити за речи на енглеском језику а друга кутија ће бити за речи на српском језику. У току школске године дете ће учити речи на енглеском тако да ће после сваког часа убацити цедуљице оних речи на енглеском и српском које је записало на часу. На основу ове две кутије имамо низ едукативних вежбица које дете може самостално или са друштвом (другарима, браћом и сестрама…) осмишљавати,а које ће му помоћи да ефикасно научи обрађене речи у школи.
Шта све можемо са ове две кутије?
Можемо да извлачимо из кутије најпре речи из енглеског и онда да погађамо шта оне значе на српском. Извучемо цедуљицу, препишемо у свеску и напишемо шта значи, па после проверимо у школској свесци да ли смо то добро урадили. Тако исто извлачимо и речи на српском. Ако има више деце или ако се ово вежба у породици са браћом и сестрама, онда може да буде још и забавније, да свако извлачи по цедуљицу и онда да бодујемо ко је имао највише тачних одговора.
Како вежбати изговор, нарочито ако нема ко да нам помогне у томе? Постоје одређени речници где има звучни сигнал како се та реч изговара. Један од квалитетнијих речника је овај https://dictionary.cambridge.org/pronunciation/english/dictionary. Све што треба да урадите је да кликнете на овај линк и у правоугаоник укуцате реч на енглеском коју сте записали на часу или која се налази у вашем уџбенику и имате два звучна сигнала – један је како се реч изговара на британском енглеском а друга на америчком енглеском. Иако се у школи више форсира британски енглески, ја признајем оба изговора јер оба изговора су тачна, битно је само да дете не меша, ако користи британски нека се држи британског или амерички онда нека се држи америчког. Дакле, сад знамо и како се тачно изговарају речи.
Можемо да се играмо и игре спеловања. Извучемо из наше кутије реч, па онда изговарамо слово по слово енглеског алфабета.
Популарна игра „Вешалица“ – једно дете извуче реч из кутије а друга деца погађају слово по слово. Наравно, за ову игру је потребно да постоји бар двоје који у њој учествују.
Можемо да извучемо више речи, да погађамо њихово значење и да од извучених речи саставимо неку једноставну реченицу која садржи неке од тих речи.
Оно што је занимљиво, можемо да од извучених речи направимо осмосмерку, укрштене речи или ребус.
Деца која воле да цртају, а које су речи погодне могу да извучену реч нацртају.
Уколико вас има више, можете извући реч, па играти и игру пантомиме.
Постоји заиста безброј идеја које можете реализовати – можете извући једну реч на енглеском и написати ту реч вертикално, а хоризонтално писати речи које знате које почињу на то слово, направити асоцијацију која упућује на ту реч ако је захвална за то или игру корак по корак.
Ја имам изузетно позитивно искуство са децом код учења речи на овај начин. У једном комбинованом одељењу ученика другог и четвртог разреда сваки час смо започињали извлачењем речи. То је деци било забавно и на крају су и сами били изненађени колико су научили. У вишим разредима то може да се прошири и разради још боље. Међутим, најпре препоручујем ову технику код учења код куће јер овде деци није потребна додатна помоћ наставника – могу сами себе да евалуирају на основу наученог на часу и то кроз игру и забаву.
Шта је битно овде? Заправо, ове две кутије представљају обрађене речи на часовима – оне су ваш практичан речник. Како можете да вреднујете своје знање док се играте? Речи које нисте знали, оставите са стране или убаците у неку посебну кутијицу и онда их поново извлачите. Овакав вид учења је најефикаснији ако то радите са неким, али добар је јер можете и сами.
Ово је само један начин учења. Говорићемо и о другим ефикасним начинима учења. Битно нам је да стекнемо трајна знања а запамтите да се трајна знања стичу искључиво ако редовно учите-најидеалније би било за ниже разреде да два пута седмично по пола сата провежбају обрађене речи.
Имајте у виду да ће после сваког часа енглеског језика ваше кутије са речима бити пуније и пуније, а ако ово будете радили једном седмично знаћете СКОРО СВЕ речи и то без додатног оптерећења, притисака или бескорисног учења речи вишеструким понављањем речи или слично (вишеструко писање је веома корисно и то руком, не куцање-писањем руком се запамти много брже). И још нешто, будите маштовити, не устручавајте се да осмишљавате технике. Користите асоцијације, риме, повезујте, играјте се и отвориће вам се нови свет и љубав према страном језику!
Аутор: Сања Симић де Граф, професор енглеског језика у ОШ ,,Вук Караџић“ Лозница
Напишите одговор