„Синдром паметног детета” означава дете које је захваљујући својој изузетној интелигенцији било веома успешно у првој фази школовања, иако није развило радне навике. Упркос успеху током основног и можда средњошколског образовања, оваква деца често на студијама доживљавају бродолом.
То су деца која имају добре оцене иако не уче код куће. Ако је пазило на часовима и културно се понашало, овакво дете може да заврши основну школу као одлично.
Све док градиво није обимно, паметно дете је у стању да импровизујући добије солидну оцену. Како не добија лоше оцене, родитељи немају сигнал да нешто није у реду. Али касније, у гимназији или факултету, када градиво постаје обимно, ова деца постају неуспешна.
Прецењујући своје способности, а потцењујући обим градива, паметна деца се одлучују за кампањско учење.
Типично је да током студирања „заглаве” на оним предметима који су толико обимни, да краткотрајне кампање нису довољне за успешно полагање.
Оваква млада особа свој академски неуспех схвата као доказ своје глупости. Лако губи самопоштовање. Код веома амбициозних младих људи, неуспешност због недостатка радних навика може да води у депресију, самодеструктивност и друге проблеме.
И зато родитељи који не помишљају да ће упркос одличним оценама њихово паметно дете имати проблем, треба да знају да су радне навике нешто без чега је тешко бити успешан и задовољан. Родитељи су ти који треба дете да навикавају на учење код куће, јер навика учења једино тако настаје.
Зоран Миливојевић
Извор: Политика