Пети октобар је Светски дан свих учитеља, али они који раде у издвојеним одељењима посебно му се ове године радују, јер га после вишемесечне паузе прослављају из учионице – иако уз све мере опреза.
„Деца знају ако не буду носили маске да ћемо да се вратимо на онлајн наставу“, каже за ББЦ на српском кроз смех Марко Чикарић и открива највећу бојазан целе њихове школе – коју чине он и петоро ђака.
„Деца у Србији су привилегована јер имају и онлајн и уживо наставу у пуним капацитетима и свака част мојим колегама. Заиста желим да их похвалим јер нико није закукао да нешто не може. Лекари су преморени и они су на првој линији фронта, а просветни радници су одмах иза њих“, каже министар просвете Младен Шарчевић за БиБиСи на српском.
Како је изгледала онлајн настава у изолованим одељењима?
„Било – не поновило се! Само да смо здраво, прегураћемо и ово, надам се“, каже Емина Реџовић Чокић, учитељица из Пријепоља присећајући се недеља учења на даљину.
Њени ђаци немају ни мобилне телефоне ни рачунаре.
Чокић је запослена у Основној школи „Светозар Марковић“ у Бродареву, а ради у издвојеном одељењу у селу Ивезићи.
То је планински крај на југозападу Србије и сметње на мрежама нису реткост – чим дуне јачи ветар домаћинствима нестане струје.
У таквим ситуацијама са ђацима је причала телефоном.
„Директор је знао да свој компјутер из куће понесе и да деци, али најгоре је што су то толико удаљена места, гранична, па се меша црногорска и српска мрежа и опет не ураде ништа.
„То је био баш проблем“, додаје Чокић.
Ипак, није било дана да не добије домаћи.
„Деца су била јако вредна, али видим да су се намучила.
„Уз помоћ школе и колега успели смо да организујемо наставу тако да деца не губе часове, иако је ово сиромашна средина“, додаје она.
Потешкоће с техником додатно је компликовао период године – пролеће и почетак лета, када родитељи раде сезонске послове и нема ко деци да помогне са задацима.
Сигнал за телефон лош, камоли интернет
И Марко Чикарић ради у школи ,,Светислав Мирковић-Ненад“ у Товрљанима, селу на надморској висини од 600 метара на планини Соколовица.
Има петоро ђака – први, други и четврти разред. Нико од њих нема ни паметни телефон ни рачунар.
„То су деца из три села Арбанаша, Товрљане и Трнови Лаз.
„Пратили су наставу преко РТС-а и слали домаће преко родитељских телефона, али овде је и сигнал за телефон лош, а камоли интернет.
„Све је било отежано. Дешавало се да нема струје и тог дана не прате наставу“, описује Чикарић.
Он и деца су се довијали на различите начине.
Када је требало да их испитује читање – то су радили преко фиксног телефона.
Онлајн платформе овде су неприменљиве, јер ни у школи нема увек интернета.
Шарчевић: Србија направила корак од седам миља у дигитализацији
Приближно 4,3 одсто деце у Србији нема паметне телефоне и рачунаре, податак је министра просвете.
„Кад бисмо свакој генерацији давали – сваке године би било три до четири хиљаде рачунара.
„Процентуално то је јако мали број ђака, али се трудимо да ниво подигнемо буквално свугде. Србија је направила корак од седам миља у дигитализацији“, каже министар.
Свестан је да треба још радити и на стабилној интернет мрежи широм Србије, али истиче да је „покривеност наставе која се прати преко РТС је 99,5 одсто“.
Шта је досад урађено?
Уз помоћ Уницефа и Европске уније, школске управе имају аутомобиле и минибусеве да могу лакше да дођу до оних забачених школа, као и 2.500 нових таблета.
Прошле године је из буџета и од донација прикупљено 4.850 рачунара и таблета, додаје министар Шарчевић, углавном за ромску популацију.
Време прилагођавања
Према речима министра Шарчевића, готово три четвртине људи у Србији везано је за просветни систем, због чега је одговорност Министарства још већа.
„Имамо игру великих бројева, ако узмете предшколце, основне и средње школе то је више од 900.000 ђака, са студентима и вртићима 1,75 милиона наших корисника.
„На то дође око три милиона родитеља, што је три четвртине житеља ове државе који су на неки начин повезани са системом просвете“, напомиње Шарчевић.
„Не кажем да је то као рад уживо. (…) Кризно је време и прилагођавамо се“, каже Шарчевић.
Аутор: Наташа Анђелковић
Извор: БиБиСи на српском