Готово ништа није испуњено из Споразума о решавању спорних питања из 2015, кажу гости Н1 из Уније синдиката просветних радника Србије и синдиката Независност. Сматрају да нема довољно политичке воље да се реши питање праведних платних разреда.
За пет дана почиње нова школска година. Међутим, за неке школе то не важи јер је Унија синдиката просветних радника Србије најавила да ће ступити у штрајк. Готово сваке године просветари имају исте проблеме, и даље се чека увођење платних разреда.
Владимир Аџић из Уније синдиката просветних радника Србије каже да је Главни одбор донео одлуку да ће 2. септембра бити скраћени часови на 30 минута и да ће пред Министарство просвете поставити захтев за наставком преговора о праведним платним разредима. Унија, подсећа Аџић, има 760 школа и оне су добили одлуку Главног одбора тог синдиката. У градовима у којима Унија има своје чланове биће организовани протести и конференције за новинаре, где ће, уз опште, бити изнесени и локални проблеми, који су различити од града до града, око мрежа школа и сл, додаје. Главни догађај је, наводи, општински одбор у Београду који ће бити у 5 до 12 наредног понедељка испред Министарства где ће изнети хитан захтев о преговорима о платним разредима који су стали прошлог октобра.
О овом штрајку, Унија није обавестила синдикат Независност, каже Весна Војводић из Синдиката просветних радника „Независност“. Аџић није конкретно одговорио зашто остали синдикати нису обавештени и позвани у ову акцију.
– Оно што је важније од тог (необавештавања) је што је међу захтевима Уније, ако сам добро видела у медијима, и захтев за хитне преговоре и за увођење платних разреда, навела је Војводићева.
– Морам да нагласим да се у протоку времена дешавају ствари које нам нису сасвим познате. Желећи да уведемо те платне разреде, ми у ствари не знамо какав ће систем бити нама имплементиран. Фискални савет је у једном документу навео податак да је од 2016. до 2019. плата обрачунског радника запосленог у МУП порасла за 28 одсто, у Министарству пољопривреде 12 одсто, а наши обрачунски радници у школама живе на минималцу од 27.000 динара. Да ли нама сада треба имплементација таквог система уколико нам се не омогући да у преговорима које је најавио министар (Бранко) Ружић ми видимо шта се ту ново десило. Проблем је што је законом предвиђено да се ништа не дира када платни разреди стартују, дакле затечене плате… Ако су оне већ до сада до те мере неправедно порасле у неким сегментима, док су наши обрачунски радници остали на минималцу, онда то није решење“, каже Војводић. Желимо да знамо шта треба да се имплементира, истиче гошћа Н1.
Ако закон о запосленима у јавним службама стартује од јануара 2020. без праведних платних разреда, ми ћемо имати само смањење и овако до сада тешко изборених права запослених у просвети, нећемо имати никакве бенефите и тај закон ће нас довести дотле да директори у школама могу да се реше непожељних запослених, да вас 50 километара даље од места становања пошаљу без ваше сагласности, каже Војводић. „Ми смо тај закон одавно назвали законом који сече дуге језике у просвети“.
Аџић је подсетио на споразум потписан 2015. који су потписали тадашња министарка Кори Удовички, тадашњи министар Срђан Вербић и тадашњи премијер Александар Вучић. Стали су иза тог споразума, а да скоро ништа није испуњено, док су, како тврди, просветни радници испунили све. Због тога је унија 2016. поднела тужбу, која се тренутно налазе у Касационом суду, додаје. Преговара се, а социјалног дијалога нема, додао је. Као пример наводи да Светосавска награда није исплаћена пет година.
Готово ништа није испуњено из Споразума о решавању спорних питања од 2015, сагласни су и Војводић и Аџић.
Марков: Одговорност и на синдикатима
Александар Марков из Форума београдских гимназија каже да је „образовни систем“ потпуно погрешан назив, јер у образовању у Србији нема система.
– Јер да постоји систем не би могло да се деси да држава потпише да ће, на пример, исплаћивати Светосавску награду или за Нову годину, па да се то не дешава… Не би могло да се деси да се спроводе реформе у гимназији а да се то темељно не припреми. То је потпуно одсуство система, и таква је ситуација када је реч о финансијама. Чућете различита обећања, али је од обећања до реализације дуг пут“, каже Марков.
Он додаје да није одговорност само на министру, већ и на синдикатима. Имамо четири репрезентативна синдиката која очигледно не успевају да се изборе и ту су сасвим сигурно потребне промене, каже. Председник једног од њих (Синдикат радника у просвети) има преко 70 година, да ли можете да очекујете да неко ко је одавно испунио услов за пензију може да води синдикат и ефикасно да преговара, пита Марков. Сматра да постоје лидери синдиката који не знају ни да преговарају а и да је „немогућа мисија“ сменити их. Каже да је питање и да ли је и потребно да у просвети има четири синдиката, да ли могу да се удруже, а наводи да је проблем и кад се овако не обавештавају међусобно.
Марков и Аџић сматрају да су најаве о стартовању платних разреда 2020. нереалне. Аџић наводи да се купује време, и да се ради о недостатку политичке воље да се то питање реши, с чим се сагласила и Војводић. Платни разреди се тичу ширег корупуса, и ту треба укључити синдикате неких други делатности, додаје Марков.
Апатија просветних радника, директори миљеници и остали проблеми
У Србији има око 100.000 просветних радника, каже Војводић. Говорећи о слабом одзиву на протестима, каже да се и на њих пресликава нека врста апатичности која постоји у друштву, недостатка вере да ће бити боље.
„Директори су посебно у последње време миљеници и љубимци Министарства просвете. Писали смо министру да нам каже колико је то директора који су се доказано огрешили о закон и друге подзаконске акте сменио, иако је у јануару најављивано смењивање“, каже Војводић. Додала је да у Београду, о чему министру и пишу, постоје директори који су на том месту без законске подлоге, немају већину запослених у колективу, а школске одборе чине људи у сукобу интереса. И пита зашто министар Шарчевић не дејствује.
Говорећи о осталим проблемима, Марков каже да постоје школе које се готово распадају, које имају чучавце, а ми причамо о дигитализацији. „Не зна се да ли могу да провуку те каблове, а да се не сруши кров“.
Војводић додаје да нема довољно наставника, и да је забрињавајући податак то што се мало студената пријавило на наставничком смеру физике и математике на Новосадском и Београдском факултету.
Квалитет наставе би требало да је под бројем 1 међу приоритетима Министарства, додаје Војводић. Она је незадовољна организованом обуком за 21.000 просветних радника, где им се, како наводи, читало са пројектора, а велики је новац за то издвојен.
Фингирају се преговори, фингирају се обуке, све је фингирано, живимо у једној паралелној стварности, то је тако код нас, закључује Марков.
Извор: Н1