Сасвим мала деца, тек проходала и још у пеленама, држе у једној руци флашицу с млеком, а прстићем друге руке пребирају по таблету који су им родитељи поставили на сточић испред седишта у авиону или аутомобилу…
Овај призор све чешће може да се види, поготово у време летњих путовања. Француски педијатри и психолози, међутим, подигли су узбуну и поручили да стављање сасвим мале, предшколске деце пред екране представља опасност за њихово ментално здравље. Лекари који свакодневно раде са децом предшколског узраста тврде да има индикација да остављање детета пред тактилним екраном који упија целокупну његову пажњу и потпуно га изолује од околине, изазива бројне поремећаје функционисања мозга. Родитеље треба да брине то што је дете мирно и не „смета“ им, кажу стручњаци.
Неки лекари чак тврде да су уочили везу између једне врсте аутистичног синдрома код деце која проводе време пред екранима и игрицама наводно прилагођеним њиховом узрасту. Уследила је полемика јер има педијатара који су реаговали тврдећи да за везу између аутизма и екрана код малишана нема доказа. Сви су, међутим, сагласни да гледање у екран код деце предшколског узраста изазива бројне неуролошке поремећаје наведене у писму јавности и објављеном у париском „Монду“ са потписима стотинак лекара и педијатара.
Алармантни подаци
Француски стручњаци изашли су у јавност са алармантним подацима о вези између поремећаја сличних аутизму код деце и боравка пред екранима разних апарата. Још 2009. године Француска управа за јавно здравље објавила је препоруку да деца млађа од три године не треба да бораве пред екранима било које врсте. Француска академија је 2013. године објавила студију која је још на снази и која се нашла на мети тешких критика. Ова студија, наиме, тврди да су тактилни таблети корисни за развој чула и моторике. Удружење француских педијатара није ишло много даље објављујући мишљење према којем „таблет не треба да буде најважнији пре треће године“. Лекари као Мишел Десмурже и Едуар Гетаз и њихови истомишљеници сада тврде да је за здрав развој детета потребно да до шесте године не бораве ни пред каквом врстом екрана.
Нетачне дијагнозе
„Паметни“ телефони и таблети данас су све чешће предмет који, попут флашице с млеком, служи родитељима да смире бебу. Постоје чак модели таблета који су, наводно, посебно прављени за децу млађу од четири године. Уз то, родитељи су мање присутни у развоју малог детета, будући да су и сами окренути ка свом екрану.
Један од потписника, француска лекарка др Ан Лиз Диканда, у марту је узбунила јавност поставивши на интернету видео-снимак у којем говори о вези између екрана и сметњи аутистичног типа. Она наводи пример дечака Софијана који је са три године пошао у обданиште и одмах изазвао узбуну међу васпитачицама. Урлао је, понављао бесмислено последњу реч коју је чуо и разбијао играчке другој деци. Није могао да остане миран ни секунд, људима око себе се није обраћао, већ их је само мирисао, а био је заинтересован само за бројеве и слова. Испоставило се да је од првог дана пред ТВ екраном, да су му родитељи купили први таблет кад је имао само 18 месеци, да живи у нумеричком свету и да лоше спава и буди родитеље вриштећи. Др Диканда му је преписала укидање екрана и побољшање је било спектакуларно! Софијан је сада дечак који се игра, добро спава и разговара.
Мобилни за смирење
Скоро половина испитаних француских родитеља рекла је да својој деци, млађој од три године, дају мобилни телефон да се смире. Више од половине малишана млађих од три године проведу бар пола сата недељно пред интерактивним екраном.
Све чешће може да се чује да је број аутистичне деце експлодирао, да је све више „хиперактивне“ деце која морају да узимају лекове да се смире!
Др Диканда је упозорила да ова деца често добијају дијагнозу „аутизам“, иако нису заиста болесна од те болести.
– Показало се да је довољно укинути вишечасовно буљење у екран, јер деца која имају велике тешкоће често пред екраном проводе између шест и 12 сати дневно – рекла је др Диканда.
Велику узбуну у француској јавности изазвао је и текст у париском „Монду“ који започиње на следећи начин:
„Ми, стручњаци који радимо у области дечјег здравства, желимо да упозоримо јавност на опасне последице масовног и прераног излагања беба и мале деце пред свим врстама екрана: пред паметним телефонима, таблетима, компјутерима, телевизором и конзолама за игру“. Потписници овог текста су лекари, психолози и ортофонисти (стручњаци за говор), а сви они упозоравају да се и даље понављају дијагнозе аутистичног поремећаја код деце, а да се при том не испитује да ли дете и родитељи проводе и колико проводе времена испред неког екрана.
– Пажња деце је потпуно усмерена на екран, или је екран тај који га стално прекида. У таквим условима родитељи и деца не размењују погледе довољно и не могу да изграде свој однос – пише у тексту француских стручњака.
Они упозоравају да код детета због тога мозак не може нормално да се развија, јер је заустављено истраживање предмета који га окружују. Због екрана који му „упија“ пажњу, дете је принуђено да одустане од свог истраживања и испитивања околине, што је довољно да дође до кашњења у развоју говора и општег развоја детета.
Деца која због обузетости екранима не проговоре како треба ни до четврте године обично не реагују када их неко зове по имену. Не могу да гледају у особу која им се обраћа нити у предмет који им се показује, већ могу само да гледају у екран таблета. Не могу да комуницирају са околином, ни са другом децом.
Лош сан штети мозгу
– Уместо тога, оне ударају и хоће да омиришу другу особу. Посебно бурне реакције настају када неко хоће да им узме или затвори таблет. Када разговарамо с родитељима те деце, схватимо да екран заузима кључно место у животу те породице – пишу стручњаци.
Због чега је утицај екрана на децу тако страшан? Француски лекари позивају се на истраживање Американца Едварда Троника који је показао да слични поремећаји настају код бебе којој се показује лутка са лицем без израза („мртво лице“) уместо лица мајке. Дете које гледа у екран уместо у мајку не може да размењује поглед с њом, да идентификује њен глас и њене покрете, не може да стекне свест о себи нити да развије говор. Линда Пагани, професор за психоедукацију на универзитету у Монтреалу, истраживала је током више деценија утицај ТВ екрана на децу и дошла до закључка да они знатно умањују капацитет деце, смањују њихову активност у школи и способност да решавају математичке проблеме.
И док се стручњаци и политичари премишљају, у Силиконској долини директор Гугла и његови милионери не крију да својој деци не дозвољавају приступ екранима! Малима је од скупих таблета и остале потрошачке дроге милион пута корисније да додирну право јагње, да боси ходају по правој трави, чују шуштање лишћа, певца како кукуриче и магарца који њаче. Да би се то схватило можда и није неопходно бити велики стручњак и доктор наука. Потребан је само здрав разум који су многи изгубили у потрошачком друштву.
Превенција у четири корака
Психолог Сабин Дифло објавила програм превенције у „четири корака“: не укључује се екран ујутру, ни за време оброка, ни у дечјој соби, ни пре спавања. Дифло је са још девет лекара и психолога објавила текст упозорења у париском „Монду“, после чега су здравствене власти пристале да покрену кампању на државном нивоу. Свим лекарима и педијатрима биће послата директива да приликом прегледа деце поставе питање о екранима у кући. Стручњаци рачунају да ће то помоћи родитељима да буду свеснији опасности које носи излагање мале деце екранима.
Извор: Вести онлајн