Дечји рођендани који изгледају попут мале свадбе популарни су широм Србије без обзира на економске прилике и стандард становништва.
Родитељи на забаве своје деце троше од 350 евра, колико кошта три сата у играоници уз неограничену храну и пиће, до чак 3.500 евра, што је цена за рођендане који више личе на свадбе, у салама са великим бројем званица, ватрометом, музиком уживо…
Прославе дечјих рођендана, а нарочито првог, постале су добар бизнис, па су почеле да раде и агенције специјализоване за њихову организацију.
– Рођендани данас подразумевају сале за 100 до 150 људи, живу музику, декорацију на столовима и балоне, анимацију за већу децу, ватромет – каже Љубица Сићовић, организатор дечијих рођендана из Београда.
Овакав рођендан, каже она, кошта између 1.500 и 3.500 евра, зависно од броја гостију и избора бенда који може да кошта од 50 до 700 евра. Притом, тврде саговорници листа, гала прославе нису резервисане само за оне са дубоким џепом и специфичним укусом, иако они чине већину домаћина оваквих журки: организују их и просветни радници, јавни службеници, лекари.
Мирјана П, фризерка из Новог Сада, потрошила је на први рођендан своје девојчице око 2.000 евра: 96 гостију, сала, тамбураши, две торте, слатки сто, тоалета за малену и родитеље, шминка и фризер за маму, димна машина, мађионичар за старију децу…
– Зашто је моје дете горе од друге деце? Желела сам да јој приуштим такав дан, и јесам, моје је право. Штедели смо пар месеци и успели све да платимо. Чула сам коментаре да сам могла да одведем дете на море за тај новац. Али, ни њега се дете не би сећало, зар не? – прича ова мајка.
Међу родитељима који су на овај начин славили први рођендан своје деце је и Новосађанка Кристина Н, а она је томе посветила и део свог блога. Иако сматра да су овакве прославе помодарство, није успела да му одоли.
– И даље сматрам да нам, као друштву, нису потребна ни претеривања ни разбацивање новцем. Али, имамо право да уживамо у неким ситним задовољствима. Естета сам и уживам у декорацијама, слатком столу и, признајем, то је на неки начин било задовољење мог ега. С друге стране, то је дивна успомена за моје дете и надам се да ће јој се радовати на исти начин на који се ја радујем ВХС касети са снимком мог првог рођендана – каже она.
На десет обичних дечјих рођендана, дође један свадбарског типа који кошта пар хиљада евра. Иако су први и осамнаести рођендани најпомпезнији, помодарство је захватило и прославе свих осталих рођендана. Уз неизоставну играоницу (од 5.000 динара у селима до 25.000 у Београду), сада се плаћају и слатки столови (од 6.000 до 15.000), торте са ликовима из цртаћа (од 3.500 до 12.000 динара), аниматори који гутају ватру или ходају на штулама (12.000 динара), шију се и наручују посебне тоалете за мајке и ћерке (око 2.500 по хаљини) или очеве и синове. Само за једну просечну рођенданску забаву у Београду треба издвојити 500 до 800 евра, у Новом Саду и Нишу по 350 до 600 евра. У Београду, само закуп популарне играонице односи 200 евра.
Што су деца старија, прохтеви су већи, па се рођендани организују на картинг стазама, у ласертаг играоницама, биоскопима, адреналин зонама, што може да кошта и по 250 евра за 30 минута. Ангажују се аниматори, међу којима су и они прилично скупи који нуде трикове попут сувог леда, ласера и гутања ватре и њихови термини су распродати три месеца унапред. Овакви рођендани чешћи су на северу земље, у општинама са вишим просечним примањима, него на југу.
– Већина родитеља и даље плаћа обичне рођендане у играоници, који су приступачни. Ипак, уочљиво је да на десет таквих рођендана, бар један буде свадбарског типа. И та тенденција је уочљива у последњих годину до две – закључује Тијана Петровић, аниматорка из Ниша.
Шта кажу социолози
Социолог Драган Коковић каже да скупе прославе рођендана показују да нам је друштво диференцирано: док се један део људи бори за егзистенцију, други део тежи помодарствима и претеривањима. У друштву као што је наше, где влада негативан природни прираштај, у децу се гледа се обожавањем, као у мале богове. Стога је логично да ће претеривања бити везана управо уз њих.
„Уз диференцијацију друштва, ова тенденција нам показује и скоројевићки менталитет. Јер, важно је само приказати себе и своју породицу, не марећи какав то утисак оставља и како се одражава на друге“, каже Коковић.
Извор: Блиц