Срђан Вербић: ”Не можемо очекивати од наставника и студената да ураде све за цело друштво, потребно је да се и друге сфере укључе”

Foto: Nova S, Screenshot

Како и када ће се завршити школска година, ко је у обустави рада, како ће се третирати просветни радници који су били у делимичној или потпуној обустави рада, ова школска година биће запамћена као једна од најтурбулентнијих.

Учитељица основне школе „Ђорђе Натошевић“ у Новом Саду Дијана Малиџа Свитлица и бивши министар просвете Срђан Вербић покушали су у емисији ”Међу нама” да одговоре на многа питања које муче родитеље, везано за школску годину.

„Што се тиче наше школе, ми смо у тоталној обустави од 20. јануара. Видећемо за следећу недељу, ми смо такође изгласали тоталну обуставу, међутим чујем да су неке колеге предале захтев за рад, па је мој утисак да та енергија се још не осипа, али испливавају људи који су колебљиви. Што се осталих новосадских основних школа тиче, мислим да је ситуација веома слична. Школе треба поделити у три групе, прва су школе у потпуној обустави и нас нема много, свега три, четири школе. Друга група је бројнија, то је она у којој је на снази законски минимум рада, часови трају по 30 минута, трећа група, срећом малобројне, су оне школе где људи раде као да се ништа око нас не дешава“, објашњава Дијана Малиџа Свитлица.

Бивши министар образовања Срђан Вербић каже да када се погледа на почетак полугодишта и на оно шта су људи очекивали како ће се одвијати протести било је много оних који су заговарали генерални штрајк.

„Генерални штрајк се још увек, просто, није десио. Да ли ће се десити не знамо. Стиче се утисак да је јавност хтела да гурне просветне раднике у генерални штрајк и да се ту нешто драстично промени. Проблем је у томе што обустава рада у просвети није нешто што се доживљава као врло важна ствар са аспекта власти. Власт би могла месецима да не обраћа пажњу на то што су неки просветни радници у штрајку, што не држе наставу. Њима је на крају најважније да деца добију сведочанства, да се то заврши и да кажу да је све било регуларно и то није неки велики притисак на власт да испуни захтеве“, каже Вербић.

Он каже да ово што имамо није генерални штрајк, већ да је, да бисмо генерални штрајк имали, неопходно да се укључе и други актери у друштву, попут комуналних служби, банака итд, те да свако од нас допринесе томе.

”Не можемо очекивати од наставника да они ураде све за цело друштво. Свако има другачији колектив, сусрећу се с различитим родитељима, па су и они сами збуњени. Наставницима је потребно да се поново на неки начин уједине у неко тело. Јер синдикати који их представљају у неким другим ситуацијама сада више нису релевантни. Изгубили су легитимитет, а неопходно је да наставници имају и то тело које би им дало подршку и неког ко би говорио у њихово име. Не може свака школа сама да се бори и смишља шта ће да ради” – објаснио је Вербић.

Дијана Малиџа Свитлица надовезала се на ситуацију са синдикатима, осврнувши се притом на недавно потписани колективни уговор за који каже да није етички.

”Ја се заиста питам ко ће пристати и у наше име потписати да ваш колега који ради у истим условима, исто као и ви, добије 50% мању јубиларну награду или отпремнину? То је етичко питање, а ми смо просветни радници. Не смемо да пристајемо на такве ствари.” – казала је Малиџа Свитлица.

Она је нагласила и да ово што се тренутно дешава у просвети надилази синдикате, те да су ово питања опстанка просвете и образовања.

”Проблеми у просвети су толико дубоки да то не може да реши ни пет синдиката. Овде је потребан јединствен фронт просвете и државе. У просвети ради 110.000 људи, то је огроман потенцијал. Ми у просвети од инфраструктурних питања, попут тоалета и прања руку у школи. Дете 0 пута опере руке у школи и како то родитељима не смета, како не дигну глас? Дакле, битно је да се форма испуни, да се поделе сведочанства и да се то заврши. Па није тако.” – казала је она.

Дијана Малиџа Свитлица говори и о предлогу да се школска година прекине у марту.

”То је потписало отприлике 2000 људи из Новог Сада. Али није логично то урадити, преписати оцене из првог полугодишта и завршити све у марту. Треба умирити родитеље, ми децу нећемо оставити на цедилу, али апелујемо на родитеље и јавност да разумеју дубину проблема с којима се ми сусрећемо. Од школске инфраструктуре, планова програма, врло исполитизован избора директора. А онда кажу да се ми бавимо политиком. Није тачно.” – казала не ова наставница.

Срђан Вербић каже и да је прерано говорити о томе да ли се изгубљено може надокнадити јер ми не знамо колико ће све ово трајати.

”Не можемо очекивати да школе и факултети реше све. То је немогуће.” – казао не Вербић.

Говорећи о изјави људи из врха власти који су казали да просветни радници који су фебруару штраковали неће добити целе плате, учитељица Дијана Малиџа каже да сматра да је она исхитрена.

”Сад ћу вам рећи зашто мислим тако, кад се прочешљају сва фиктивна радна места у Електровојводини, у јавним предузећима, говорим само о Новом Саду, дакле кад се прочешљају те плате и укину, ми ћемо заиста први одустати од својих плата. Ја ћу напоменути, ми нисмо у обустави рада, ми смо у обустави наставе. Моје колеге сваког дана долазе у школу и правимо стратегију шта и како даље. Ми нисмо код куће и нисмо ове дане схватили као нерадне. И мислим да су те тешке речи упућене нама, просветним радницима, недопустиве.” – казала ме Малиџа Свитлица и додала да је проблем просвете државно питање.

”Дакле, плате могу да се укину, није никакав проблем, али кад се укину фиктивним радницима, измишљеним радним местима, људима који се не појављују на свом послу.” – закључила је учитељица у ОШ ”Ђорђе Натошевић” из Новог Сада.

Извор: Зелена учионица/Нова С