У Данској није пожељно истицати се. То потврђује мноштво аргумената и чињеница из симпатичне и поучне књиге „Данско васпитање деце“ која говори о томе шта најсрећнији људи на свету знају о васпитању самопоуздане и способне деце.
Ово су само неки од примера:
– у Данској родитељи нуде помоћ деци само кад је то заиста нужно.
– Претеривање у надзору над дечјим животом није добро дошло.
– Данци не уписују своју децу на 10 ваншколских активности како би им деца била најбоља у спорту, музици, језицима, плесу, каратеу, глуми. Данцима је важније да се њихова деца играју.
– Данци не уливају у мале главе своје деце знање од првог дана. Није важно да дете већ са 5 година пише и чита.
– У основној школи редовна настава се завршава најкасније у два сата после подне, а деца након тога могу похађати необавезни продужени боравак.
– Није необично да је „играчка века“ – лего коцке настала управо у Данској.
– Најбоља компанија за производњу дечјих игралишта је из Данске
- Данци не осмишљавају игре за своју децу. Пуштају их да се сами играју и на тај начин буде њихову креативност.
– Данци децу не штите од страха, сукоба, недаћа. На тај начин их уче да се упознају са свим својим осећајима па макар они били негативни.
– Данци не претерују у похваљивању своје деце – то их учи понизности од првих корака.
– Данци читају својој деци приче које немају срећан завршетак. Деца из туге и недаћа много науче.
– Данци уче своју децу да негативним догађајима у животу придају мање значаја, а да се више усресреде на оно позитивно.
– Данци не намећу своја мишљења деци.
– Данци уче децу да проналазе оно добро у људима.
– Емпатија и учење саосећања је обавезно већ док су у вртићу. Сматрају да нам је емпатија записана у генима и да је треба развијати од првог дана. Она није луксуз него потреба.
– Данци нису претерано заштитнички родитељи и не обављају ствари за децу.
– Данци одмалена уче децу да је тимски рад, заједништво и помагање једни другима најважнија вештина у животу.
– У Данској је кажњавање ударањем по гузи законом забрањено.
– Добродошао је ауторитативан одгој. Деца не одгајају родитеље, већ родитељи одгајају децу.
– Данци уче децу да није важно шта други мисле о њима.
– Данци јако држе до породичних и пријатељских окупљања, заједничких оброка и дружења или у природи или око камина.
Извор: Блиц
Simpatični su mi ovi tekstovi gde se provlače Danci, Norvežani, Francuzi, Finci, ukratko, svi koji važe za bogate i kultivisane. Da li to znači da samo bogate zemlje imaju dobre načine odgoja dece? Vidim, nema tekstova o tome šta je dobro u podizanju dece u Gani, Urugvaju, Rumuniji, pa i Srbiji. Roditeljima se diskretno servira informacija da je bogatstvo proveren recept za uspešno roditeljstvo.
Šta je starije koka ili jaje?! Da li ste razmišljali da su bogati i razvijeni upravo zbog načina na koji podižu decu?! Ako se generacije podižu bez sentimentalne bolećivosti prema deci („neka, sine, mama će to“), ta deca zaista postaju sposobnija u svemu, pa i da zarade i postanu bogati.
Slažem se, ali da li to znači da siromašne nacije nemaju ama baš ništa po čemu bi njihovo roditeljstvo zavređivalo pažnju? Osim toga, mislim da se mnoge nove generacije u razvijenim zemljama oslanjaju na finansijsku moć svoje države, i neki od njih moraju upola manje da se trude da bi dobili ono za šta neko drugi mora dobro da se pomuči.