Игнорисање бебиног плача може да изазове озбиљне проблеме и да се негативно одрази на бебин развој и благостање.
Интензиван стрес који изазива плач током раних месеци може да модификује систем неуротрансмитера, што доводи до структуралних и функционалних промена у мозгу. Те промене су сличне онима које се могу видети код депресивних одраслих особа.
Ако бебу препустите плачу, то би могло и да пренадражи лучење адреналина, што увећава шансе да касније током развоја и у животу дете буде агресивно, импулсивног понашања и насилно.
Негативна последица може да буде абнормално висок ниво хормона стреса – кортизола, што кочи развој нервног ткива у мозгу.
Игнорисање бебиног плакања потискује и раст и имуни систем, чинећи их подложним бројним озбиљним обољењима.
Једна студија је показала да одојчад чији је плач занемариван нису развила здраве интелектуалне и социјалне вештине, те су имала тешкоће у обуздавању својих емоција.
Када су бебице физичке одвојене од својих родитеља или старатеља, активирају се одговори на бол који доводе до хормонских промена. Чак и тросатна дневна одвојеност подстиче епигенетске ефекте, тј. наследне промене у експресији гена које нису узроковане променом у ДНК ланцу, што може да се испољи на функцију памћења у зрелом добу.
Плакање и смејање су начини комуникације наших малишана. Деца плачу и дижу ларму због разних ствари – било кад су гладна, било да их нешто боли, било да имају некакву нелагоду или једноставно потребу за физичким контактом.
Баш као и на смех, и на плач се мора одговорити адекватно и позитивном реакцијом, и то тако да дете осети да су његова осећања прихваћена. Игнорисање бебиног плакања шаље поруку да су туга и бес неприхватљиви, да се сузбијају њихове емоције, што их чини раздражљивијом.
Постоје бројни начини да умирите вашу бебу – дојењем утољавате њихову глад; стварање звукова који су јој познати док је била у вашем стомаку или креирање умирујућег окружења и рутине спавања утичу на то да се беба смири; додир коже о кожу стимулише ослобађање окситоцина, хормона среће…
У утроби се беба налазила у простору који се нон-стоп померао, мрдао, тако да је, рецимо, љујушкање покрет који је умирује, јер тако у себи ствара осећај сигурности.
На све те начине родитељи или старатељи заправо помажу бебама да развију механизме да умире себе.
Стога – никада не игноришите бебин плач.
Извор: Бебац